Da bi ublažio posljedice koje će, zatvaranje saobraćajnih i trgovačkih komunikacija, sužavanje tržišta nabave i prodaje, kao i obustavljanje dijela proizvodnih i uslužnih djelatnosti, zbog pandemije imati na američki BDP tj. u krajnjoj liniji na životni standard Amerikanaca, gornji dom američkog parlamenta (Senat) je odobrio povećanje javne potrošnje za 2.000 miljardi dolara i to pretežno kroz emisiju obveznica koje će vršiti američki trezor (Ministarstvo finansija SAD), a otkupljivati američka centralna banka (Federalne rezerve).
I evropske institucije su razmišljale kako uliti svježu krv u malaksalu ekonomiju zone evra i Evropske unije, a Evropska centralna banka/ECB je donjela odluku da „podigne imunitet“ svog privrednog sistema sa 750 milijardi evra.
To je kumulativni iznos pozajmica, koji će kroz kupovinu obveznica evropskih zemalja (ali i privatnog sektora!) od strane ECB biti stavljen na raspolaganje evropskoj privredi i budžetima zemalja zone evra tokom 2020.god.
Raspolaže li, i može li raspolagati, Bosna i Hercegovina, sa nekim sličnim instrumentom ekonomske politike, koji bi mogao podstaći tražnju za domaćim proizvodima i održati nivo javne potrošnje koji je postojao prije pandemije?
Prije 25 godina u francuskom Rambujeu je usaglašen sporazum koji će se kasnije zbog nastavka pregovora u američkom Dejtonu nazvati Dejtonski mirovni sporazum.
Sporazum ima nekoliko aneksa, Aneks IV je Ustav BiH, a u čl. 7 ustava je propisano da Centralna banka BiH neće moći davati kredit domaćim pravnim licima 6 godina od stupanja na snagu ustava, a da joj nakon toga Paralamentarna skupština BiH može dati tu nadležnost.
Ustav BiH je usvojen 1995.god., a od 2001. god. Parlament BiH ima opciju da pretvori CBBiH u pravu banku (pošto je kredit osnovni bankarski posao), tj. da joj da pravo da kreditira entitetske budžete i državni budžet i ostala pravna lica/preduzeća koja imaju sjedište u BiH, ali to ne čini već devetanaestu godinu uzastopno.
CBBiH je počela sa radom 1998.god. i već 22 godine CBBiH kupuje obveznice Njemačke, Austrije i ostalih evropskih zemalja, što predstavlja kreditiranje stranaca i stranih budžeta, a domaći budžet (BiH) od nje dobija samo dio njene zarade, ali ni jedna konvertibilna marka kredita od strane CBBiH nije data ni državi ni entitetima, kao ni domaćim firmama.
CBBiH prema Zakonu o CBBiH (zakon je 1997. god. donijela Parlamentarna skupština BiH) može emitovati novac samo ako prethodno otkupi devize od domaćih banaka ili drugih pravnih lica koji su njeni deponenti.
Koliko deviza toliko i emitovanog novca, to je uz fiksni devizni kurs i zabranu kreditiranja domaćih pravnih lica, osnovno pravilo po kojem radi CBBiH.
Devizne rezerve CBBiH, po zakonu, moraju biti veće ili jednake od novca koji CBBiH emituje.
Stručni izraz za novac CBBiH je monetarna pasiva, a razlika između deviznih rezervi CBBiH i monetarne pasive CBBiH (njoj se dodaju i obaveze CBBiH prema nerezidentima koje su svega par miliona KM) se zove neto strana/devizna aktiva ili slobodne devizne rezerve CBBiH.
Neto strana/devizna aktiva CBBiH po zakonu ne smije pasti ispod nule, jer je to suprotno pravilu valutnog odbora koje je definisano u čl . 31 Zakona o CBBiH.
CBBiH ima zakonsku obavezu (čl. 35 Zakona o CBBiH) da apsolutno svaki mjesec, iz godine u godinu, obavještava javnost o održanju aranžman valutnog odbora što ona i čini (vidjeti gornji grafikon) objavljivanjem izvještaja na svojoj web stranici.
Zahvaljujući prije svega dobrom upravljanju deviznim rezervama i njihovom prirastu po osnovu kamata i kapitalnih dobitaka, ali i stalnom ostvarivanju pozitivnog poslovnog rezultata, devizna aktiva je za 22 god. poslovanja CBBiH (februar 2020.god.) premašila novac/monetarnu pasivu za čak 883 miliona KM. (12,46 milijarde KM – 11,58 milijardi KM), a u prvoj godini rada CBBiH razlika je bila svega 26 miliona KM (1998).
Slobodne devizne rezerve (883 miliona KM) se mogu staviti na raspolaganje entitetskom i državnim budžetima radi ublažavanja ekonomskih posljedica pandemija, pod uslovom da Parlament BiH izmjeni tri člana Zakona o CBBiH koji ne dozvoljavaju kreditiranje (čl. 1 st 1. , čl. 67 st. 1 pod a i čl. 74 alineja h Zakon o CBBiH) tj. da dopusti pozajmljivanje neto strane/devizne aktive CBBiH domaćim budžetima i ostalim pravnim licima.
Ova izmjena ne bi značila postupanje suprotno pravilu/aranžmanu valutnog odbora koji se odnosi na neto stranu/deviznu aktivu, jer bi čak i pod uslovom da se svih 883 miliona KM slobodnih deviznih rezervi iskoristi za kreditiranje domaćih budžeta devizne rezerve CBBiH bile i dalje jednake emitovanom novcu CBBiH tj. monetarnoj pasivi.
Amerikanci će (u odnosu na 2018.god.) povećati javnu potrošnju za 9,75% BDP-a (2.000/20.500), a ECB planira kupovinu državnih obveznica u vrijednosti od 6,4% BDP-a (750/11.561)
Ako bi se 883 miliona KM slobodnih deviznih rezervi pretvorilo u kredit to bi iznosilo 2,5% BDP-a Bosne i Hercegovine iz 2018.god. (883/33.444) i ukoliko bi se sav ovaj novac potrošio na domaće proizvode i usluge, naš BDP bi u 2020.g. porastao za oko 2% (pod pretpostavkom da se ništa drugo ne mjenja).
BiH je uvela ograničenja u ekonomsko-društveni život i izložena je ograničenjima od strane drugih zemalja slično kao i SAD i zona evra, a one imaju svoje centralne banke koje ih mogu kreditirati, dok tu opciju Bosna i Hercegovina trenutno nema, naprotiv u BiH je državnoj ustanovi, Centralnoj banci BiH, zakonom zabranjeno da kreditira državu/entitete koji su je osnovali, ali to naravno nije paradoks?
Parlamentarna skupština BiH je do sada 6 puta mjenjala Zakon o CBBiH.
Ona to može, ako želi, učiniti i sedmi put.
Nadležnosti Centralne banke Bosne i Hercegovine, po Ustavu Bosne i Hercegovine, određuje Paralamentarna skupština Bosne i Hercegovine.
mr Nebojša Balaban*
*Izneseni stavovi, ideje, zaključci, preporuke, analize i mišljenja su autorovi.
Izvori
Preuzeto sa www.bife.ba
