Na poslednjem zasedanju Narodne skupštine pokrenuto je poslanično pitanje statusa žiranta, a otišlo se tako daleko da je zatraženo ukidanje ovog, u kreditnom poslovanju finansijskih organizacija dobro poznatog instituta. Šta bi za bankarski sektor to značilo, koliko njih u ime dužnika otplaćuje kredit(e), kako zaštititi sadašnje i buduće žirante, kolika je ukupna zaduženost građana RS po kreditnoj osnovi – o svemu tome govori Snježana Rudić, pomoćnik ministra finansija RS. 
-Zahtev za ukidanje instituta žiranta mogu da komentarišem isključivo iz stručnog ugla. On ne predstavlja nikakvu novinu u našem pravnom sistemu, jer je reč o propisu koji je uređen Zakonom o obligacionim odnosima, koji se primenjivao i u bivšoj SFRJ i koji i danas, u nepromenjenom obliku, primenjuju RS i druge države nastale raspadom Jugoslavije. Iako je decenijama u primeni, institutu se očigledno u prethodnim godinama pristupalo priličnio naivno, pri čemu osobe koje su se obavezivale prema bankama da će ispuniti dospele obaveze dužnika, ako to ovaj ne učini, izgleda nisu svoja „obećanja“ shvatale dovoljno ozbiljno.
* Gde je tu odgovornost banaka?
– Može se opravdano postaviti pitanje da li su banke učinile sve da pre zaključivanja ugovora i dužnike i jemce ispravno i sveobuhvatno upozore na sve rizike koje kreditni aranžman donosi. Ovde mislim na obavezu banke da istinito i celovito informišu klijente o vrsti jemstva koje se ugovara, o kreditnoj sposobnosti dužnika, o kamatnim stopama i metodologiji njihove primene. Bojim se da su postprivatizacione godine bile godine u kojima su banke, osvajajući ograničeno tržište klijenata, svestrano nudile kredite i ohrabrivale građane da se zadužuju, neretko prezentujući jemstvo kao čistu formalnost kreditnog dosijea.
* Koliko, prema podacima kojima raspolažu Ministarstvo i Agencija za bankarstvo RS, ima žiranata?
– Prema podacima Agencije za bankarstvo RS, u prošloj godini je 1.291 žirant platio obaveze dužnika u iznosu od 1,69 miliona KM po bankarskim kreditima. Istovremeno, u mikrokreditnim organizacijama, 2.018 žiranata je ukupno otplatilo 1,61 milion KM kreditnih obaveza dužnika. Otplaćeni iznosi odnose se na teret žiranata za jednu ili više dospelih rata kredita dužnika.
* Kako zaštititi izigrane žirante?
– Svaki žirant kome je prouzrokovana šteta, bilo od dužnika ili banke, u slučaju da je zloupotrebljena informaciona asimetrija, mora biti zaštićen, a šteta nadoknađena. Naravno, kako to zakon i zahteva, žirant mora prethodno da dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Uverena sam da će domaći sudovi, pa i Agencija za bankarstvo RS, u granicama svojih ovlašćenja biti u službi pravednog utvrđivanja krivice u svakom konkretnom slučaju.
ZADUŽENI DO GUŠE
* Koliko su zaduženi građani RS?
– Prema podacima Agencije za bankarstvo, ukupno zaduženje sa poslednjim danom prošle godine kod banaka iz RS i federalnih filijala iznosi 2,05 milijardi KM. Dominiraju dugoročni krediti, ali zabrinjava namenska struktura, jer se 67 odsto ukupnih bankarskih kredita odnosi na kredite za opštu potrošnju.Mikrokreditne organizacije odobrile su građanima iz RS kredite u iznosu od 382 miliona KM. Tu su i krediti davaoca lizinga odobreni građanima u iznosu od 6,8 miliona KM.
ABECEDA POSLOVANjA
MISLIM da u uslovima dugotrajnih sudskih postupaka, nepostojanja adekvatnog i likvidnog tržišta nekretnina i drugih organičenja tržišta, institut žiranta ima značajno mesto u obezbeđenju otplate dospelih kredita. Ne treba zaboraviti abecedu bankarskog poslovanja – banke su finansijski posrednici koji posluju sa tuđim novcem, i svaka neurednost u otplati kredita direktno preti da ugrozi urednost isplate depozita koje su u banke deponovali njihovi poverioci – zaključuje Snježana Rudić.
