Srbija treba da nastavi sa smanjenjem budžetskog deficita, da novi zamah reformi državnih preduzeća i unaprijedi razvoj privatnog sektora boljom kontrolom parafiskalnih troškova, neke su od preporučenih mjera koje su Srbija i ministarski savet ekonomije i finansija (ECOFIN) 23. maja zajednički usvojili. Cilj tih reformi je smanjenje budžetskog deficita i podsticanje izvora ekonomskog rasta. Ekonomske preporuke dobili su i drugi kandidati i potencijalni kandidati za EU.
Briselu su zemlje kandidati i potencijalni kandidati za EU ove godine podnijele treći godišnji program ekonomskih reformi (ERP) za period 2017-19.
Procjene tih programa uradile su Evropska komisija i Evropska centralna banka i na osnovu njihovih procjena svih sedam partnera u procesu proširenja i EU na ministarskom sastanku su usvojili zajedničke zaključke i smjernice za svaku zemlju.
Srbija je dobila šest smjernica od kojih se dve odnose na makro-fiskalni okvir, jedna na stabilnost finansijskog sektora a tri na sektorske strukturne reforme koje treba sprovesti u narednih godinu dana.
Preporuke
Prva preporuka Srbiji je da u 2017. i nadalje nastavi sa smanjenjem budžetskog deficita. Da to uradi, Srbija treba da koristi dodatni fiskalni prostor i nastavi da povećava kapitalne rashode. Takođe treba da usvoji kredibilan i obavezujući sistem fiskalnih pravila sposoban da učvrsti napore za konsolidaciju.
Srbiji se preporučuje i da u narednih godinu dana podrži fiskalni scenario ubrzavanjem reformi državnih preduzeća i poreske službe, kao i da smanji udio javne potrošnje za zarade i penzije u bruto domaćem proizvodu (BDP).
U cilju stabilnosti finansijskog sektora, Srbija treba da sprovede preostale mjere iz programa za rešavanje pitanja nenaplativih zajmova, da završi reformu i privatizaciju dvije velike državne banke i nađe rješenje za preostale male državne banke.
Preporučuje se i postepeno usklađivanje cijene struje kako bi odražavala troškove. Potrebno je i unaprijediti naplatu i u budućnosti izbegavati akumulaciju zaostalih plaćanja u energetskom sektoru.
Takođe su potrebni napredak u najavljenom restrukturiranju duga Srbijagasa i sprovođenje plana optimizacije EPS-a.
Srbiji se preporučuje da smanji broj parafiskalnih nameta na državnom nivou, unaprijedi funkcionisanje Poreske uprave i obezbjedi veću efikasnost inspekcije.
U oblasti rada, Srbija treba da smanji velike troškove rada isključujući za plate u oblastima gdje su zarade najniže, da usvoji mjere za zapošljavanje osetljivih grupa, uključujući primaoce socijalne pomoći, i u saradnji sa socijalnim partnerima i sektorom biznisa uvede dualno obrazovanje i obuke.
Ocjene
U ocjeni ERP Srbije navodi se da je ekonomija u 2016. ubeležila brži rast od očekivanog i procjenjuje da će rast neznatno ojačati uz podsticaj privatne potrošnje dok se za investicije i izvoz očekuje da ostanu snažni.
Ističe se da je fiskalna konsolidacija i dalje veoma jaka, što za rezultat ima smanjenje javnog duga prema BDP prvi put za mnogo godina.
Kod finansijske stabilnosti, strategija za nenaplative zajmove počela je da daje rezultate jer je udeo tih zajmova počeo da pada.
Upozorava se da je ekonomija Srbije osetljiva na potrese sa finansijskog i tržišta sirovina i izložena razvoju situacije u EU.
Među strukturne prepreke za rast i konkurentnost ubrojeni su preterani uticaj države na ekonomiju i nedostatak dinamike privatnog sektora dok u sektoru energije i transporta problem prave slabe interkonekcije i to što su javna preduzeća samo delimično restrukturisana.
Kako se navodi, razvoj privatnog sektora koče skup, nepredvidiv i netransparentan sistem parafiskalnih nameta, otežan pristup finansijama, birokratija i velika siva ekonomija.
Istovremeno je nivo državne pomoći relativno visok i netransparentan.
U procjeni ekonomskog programa Srbije ukazuje se i da se mladi sreću sa posebno velikim teškoćama u pristupu tržištu rada, što za posljedicu ima odliv mozgova.
Ostali kandidati
Kada je rječ o Kosovu, Kosovo je prihvatilo da ojača ekonomsko planiranje i napravi korake ka uspostavljanju nezavisnog mehanizma za nadzor nad fiskalnom politikom.
Makedonija je pristala da uradi konkretniju strategiju fiskalne konsolidacije i da istovremeno zaštiti investicije, poveća transparentnost budžeta javnog sektora i usvoji reforme upravljanja javnim finansijama.
Bosni i Hercegovini je preporučeno da stvori fiskalni prostor za javna ulaganja kroz ograničavanje potrošnje u zapošljavanju u javnom sektoru i bolje usmjeravanje socijalne pomoći.
Istovremeno se Albanija obavezala da nastavi sa stabilizacijom budžeta i smanjivanjem budžetskog deficita, a od Turske se traži da smanji spoljni debalans i promoviše domaću štednju.( EurActiv.rs)
