NJUJORK – Srbija i Hrvastka našle su se u društvu 10 najsporije rastućih svjetskih privreda na listi koju je sastavio američki poslovni portal Biznis insajder, a na kojoj neslavno prvo mjesto zauzima Ukrajina isped Venecuele, Libije i Belorusije.
Prema navodima Biznis insajdera, Srbija pati od visoke nezaposlenosti i stagnacije prihoda domaćinstava, a strukturne reforme se odlažu još od vremena globalne finansijske krize.
Pored toga, pred Srbijom su brojni dugoročni izazovi, uključujući visok nivo korupcije, starenje populacije i neefikasan pravosudni sistem, navodi se u izvještaju koji je Biznis insajder sastavio na osnovu privrednih prognoza Svjetske banke za period od 2014. do 2017.
Srbija je prošle godine zabilježila negativan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,8 odsto, a u 2015. će on biti u minusu 0,5 odsto, prije nego što 2016. i 2017. poraste 1,5 odnosno 2,0 odsto, pa će prosječni privredni rast u periodu 2014/17. iznositi 0,29 odsto, navodi portal.
Najsporije rastuća privreda svijeta je Ukrajina, sa negativnim privrednim rastom od 2,45 odsto. Ukrajinska ekonomija bila je teško pogođena globalnom finansijskom krizom, pa se djelimično oporavila 2010, da bi ponovo potonula nakon pripajanja Krima Rusiji.
Ukrajinski BDP je prošle godine zabilježio negatiavn rast od čak 6,8 odsto, a zemlja se suočava sa političkom korupcijom i neefikasnim reformama.
Druga na listi je Venecuela, visoko zavisna od nafte, koja čini 96 odsto izvoza i 12 odsto BDP-a te zemlje, pa je njena privreda znatno pogođena padom cijena nafte. Pored toga, državna potrošnja, podizanje minimalne plate i veća dostupnost kredita doveli su do rasta domaće potrošnje, što je ubrzalo inflaciju na 20 odsto u 2012, 56 odsto u 2013. i čak 60 odsto u 2014. Prosječan rast BDP-a će u periodu 2014/17. biti minus 2,28 odsto.
Treća najsporija svjetska privreda je Libija, čiji je BDP prošle godine potonuo čak 24 odsto i koja prihode ostvaruje mahom od energenata, ali ih ne koristi za razvoj ekonomije. Svjetska banka za Libiju od 2014. do 2017. prognozira negativan rast od 0,65 odsto.
Četvrto mjesto zauzima Belorusija, čija je privreda usko povezana sa ruskom, pa je prošla kroz teškoće zbog pada cijena nafte. Privreda te zemlje će u periodu 2014/17. potonuti 0,5 odsto.
Peta na listi je Sveta Lucija, visoko zavisna od turizma, koji se u toj zemlji nikada nije u potpunosti oporavio nakon što je usporio 2008. u svjetlu svjetske krize. Privreda Svete Lucije će porasti 0,15 odsto u periodu 2014/17.
Rusija zauzima šesto mjesto sa rastom BDP-a od 0,26 odsto, navodi Biznis insajder. Ruska ekonomija visoko je zavisna od energetike pa je prošla kroz brojne poteškoće u svjetlu prošlogodišnjeg pada cijena nafte. Iako je budžetska potrošnja prialgođena nižim cijenama nafte, uvećana je vojna potrošnja, što mnogi ekonomisti smatraju problematičnim. Strukturni problemi i preveliko uplitanje države u privatni sektor takođe ugrožava privredu, navodi portal.
Osmi na listi je Brazil, čija je vlada pokušala da pokrene privredu rezanjem poreza i olakšicama u cilju jačanja potrošnje domaćinstava. Međutim, ionako tešku fiskalnu situaciju dodatno je nagrizlo prošlogodišnje Svjetsko prvenstvo u fudbalu. Brazilski BDP će u periodu 2014/17. porasti 0,47 odsto.
Deveta je Hrvatska, čija se ekonomija još nije oporavila od krize iz 2008. Hrvatski BDP je prošle godine bio u minusu 0,4 odsto, a od 2014. do 2017. će u prosjeku rasti 0,7 odsto. Hrvatska biljeleži tvrdoglavo visoku stopu nezaposlenosti, neujednačen regionalni razvoj i smanjenje stranih investicija.
Poslednji na listi je Jemen, u kom bukti građanski rat i koji je teško pogođen prošlogodišnjim padom cijena nafte. Jemen ima brojne dugoročne izazove, uključujući nestašicu vode i hrane, visoku nezaposlenost i visoku stopu rasta populacije. BDP te zemlje će u periodu 2014/17. porasti 0,90 odsto, navodi Biznis insajder.
