BEOGRAD – Direktori i vlasnici preduzeća koji svoje firme „guraju” u stečaj izbegavajući time dospele obaveze, kao i kompanije čiji je račun blokiran duže od 120 dana, neće moći, bar privremeno, da osnivaju nove firme. To će im biti onemogućeno novim zakonom o privremenim ograničenjima prava lica na obavljanje privredne delatnosti, koji je upravo ovih dana „pušten” u javnu raspravu.
Prema rečima ministra privrede Željka Sertića, namera je da novi zakon unapredi privredni ambijent, spreči širenje „začaranog kruga” dužničko-poverilačkih odnosa i zloupotrebu jednostavnog i jeftinog postupka registracije firme.
Javna rasprava o Nacrtu zakona o privremenim ograničenjima, koji neki privrednici odavno čekaju i vide ga kao „zakon protiv majstora stečajeva”, u toku je i trajaće do 17. decembra ove godine. Na jučerašnjem izjašnjavanju privrednika o predloženom tekstu u Privrednoj komori Srbije u Beogradu rečeno je da će zakon, pre svega, imati preventivnu ulogu. Pored toga, ovaj propis će podsticati privredne subjekte da izvršavaju svoje obaveze na vreme, jer će posledice privremenog ograničenja prava uzrokovati lošiji poslovni rejting tih lica.
– Država će stvoriti institucionalni okvir za čišćenje privrednog ambijenta na ozbiljan način i odvojićemo žito od kukolja – poručio je ministar Sertić i izrazio nadu da će ovaj zakon, koji je u skladu sa važećim propisima Evropske unije, brzo početi da se primenjuje.
Prema rečima Zvonka Obradovića, direktora Agencije za privredne registre (APR), postoji potreba da se određenom krugu lica koja zloupotrebljavaju pravo brze registracije kompanija, to pravo ograniči. Sada APR, po važećem zakonu, nema ovlašćenja da odbije registraciju, a sa novim zakonom će je dobiti.
U predlogu teksta zakona piše da se mera zabrane može izreći određenom krugu lica, kao što su osnivači kompanija, direktori, članovi nadzornih i upravnih odbora. Takvu meru donose sud, istražni, poreski i prekršajni organi. Ona će biti uvedena u jedinstvenu elektronsku bazu podataka. Zabrana osnivanja nove kompanije biće vremenski ograničena i važiće dok se ne otkloni razlog zbog koga je izrečena.
Obradović je na jučerašnjem skupu rekao da je u mnogim zemljama usvojena takva vrsta diskvalifikacije, koja traje u proseku od dve do pet godina, a u skandinavskim zemljama do 15 godina. On je podsetio da je 2011. godine i Makedonija usvojila takav „registar diskvalifikovanih lica” i već prvog dana se u njemu našlo 40.000 lica. On je kazao da u Srbiji 15 odsto od 335.000 preduzeća ima neki problem i podsetio da je po zahtevu Narodne banke Srbije iz registra brisano 14.000 firmi, a bilo je samo nešto više od 500 žalbi, dok 97 odsto uopšte nije reagovalo.
Izradu novog zakonskog rešenja i formiranje registra pomogla je Vlada Kraljevine Norveške kroz projekat „Uspostavljanje i implementacije registra diskvalifikovanih lica”. (Politika)
