BEOGRAD – Sve zemalje koje su stezanjem kaiša, manjim platama i penzijama smanjivale minus u državnoj kasi nisu mogle preko noći da se oporave. Ako su Letonija, Litvanija i Estonija na početku krize 2008. bile proglašene za prve evropske ekonomske bolesnike, sedam godina kasnije Srbija je među poslednjim ekonomskim pacijentima Evrope. Za takvu dijagnozu pobrinule su se sledeće činjenice: privreda u recesiji, minus u kasi veći od osam odsto BDP, javni dug od oko 70 procenata nacionalnog kolača i nezaposlenost od oko 21 odsto.
Pre svetske krize naše javne finansije izgledale su mnogo bolje: manjak u budžetu bio je oko tri odsto, zaduženost manja od 30 odsto BDP, nezaposlenost oko 14 procenata, a privredna aktivnost je rasla po prosečnim stopama od pet do 5,5 odsto. U međuvremenu, dok su zemlje Evrope smanjivale svoje rashode, Srbija ih je povećavala. Sada, pod pritiskom stranih kreditora, prazne kase i rastućeg javnog duga, koji preti da zemlju odvede u bankrot, naše fiskalne vlasti spremaju predlog mera za uravnoteženje budžeta.
S obzirom na to da su mnoge zemlje pre nas to uradile, za Srbiju su od koristi njihova iskustva. Zato se i mere koje se najavljuju na prvi pogled čine kao prepisane iz plana štednje Litvanije, Letonije, Estonije, Portugala, Irske, Grčke, Italije ili Španije. I ove zemlje su posegnule za gorkim lekom kao što su smanjenje palata, otpuštanje viška zaposlenih u javnom sektoru, povećanje PDV-a, akciza.
Letonija je, na primer, plate državnim službenicima smanjila za trećinu, Litvanija takođe, u Rumuniji su ta rezanja iznosila 25 odsto. Paket mera obično je podrazumevao i znatno povećanje PDV-a, u Rumuniji je, na primer, opšta stopa sa 19 otišla na čak 25 odsto. Ipak, izuzev Grčke, malo koja zemlja je bila prinuđena da smanjuje penzije. Obično se išlo na zamrzavanje ili ograničen rast penzija.
„Politika” je istraživala u kakvom su stanju ove ekonomije danas kako bismo mogli da izvučemo zaključak šta nas čeka ako krenemo tim putem. Koristeći bazu podataka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), analizirali smo nacionalne račune osam zemalja u kojima je sprovedena fiskalna konsolidacija. Kako pokazuje naša analiza, kao rezultat politike stezanja kaiša, minusi u kasi su znatno smanjeni. Najdrastičniji primer je Irska, koja je deficit budžeta sa 30 odsto, koliko je iznosio 2010. godine, svela na 4,2 odsto BDP. Italija se sve ove godine, na primer, vrti oko tri do pet procenta, sa neznatnim pomeranjima.
Međutim, ono što je bio osnovni cilj svih ovih mera, a to je smanjenje javnog duga, uprkos svim bolnim merama – još nije postignuto. U većini analiziranih zemalja javni dug je povećan. Tako je Grčka, na primer, 2008. godine bila dužna oko 107 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), to jest svega što tamošnja privreda stvori za godinu dana. Do 2011. godine javni dug je narastao do 170 odsto BDP-a.
Nakon reprograma pao je na 157, da bi kraj prošle godine Grčka dočekala sa dugovanjima koja dostižu 175,1 odsto BDP-a. Za sve analizirane zemlje, MMF dogodine prognozira blagi pad ukupnog nivoa zaduženosti. Da li će se to i ostvariti videće se dogodine jer je tokom krize postala praksa da MMF svoje prognoze obično koriguje posle šest meseci. Nažalost, u lošijem smeru.
Ono što za Srbiju može da bude dobra vest jeste da je privredna aktivnost u ovim zemljama (izuzev Italije koja je ušla u treću recesiju) u plusu. To znači da, ako se i kod nas ponovi takav scenario, oporavak možemo da očekujemo posle nekoliko godina. Od analiziranih zemalja najveći rast očekuje Irska (3,6), a ne stoje loše ni baltičke zemlje, gde se stope rasta kreću od 1,5 do tri odsto. Grčka, čiju ekonomiju muči stagnacija, dogodine očekuje porast BDP-a za oko tri procentna poena.
Međutim, ono što prilično zabrinjava jeste zaposlenost, jer ovolike stope rasta nisu, po svemu sudeći, dovoljne da značajnije podstaknu zapošljavanje. U gotovo svim zemljama tek ove godine, što je od tri do pet godina nakon primena mera štednje, došlo je do blažeg smanjenja stope nezaposlenosti.
Baš kao što i u svetu postoje sporenja oko toga da li politika stezanja kaiša daje rezultate, tako i kod nas ima ekonomista koji smatraju da ona podrazumeva preveliku žrtvu. Da je politika fiskalne konsolidacije za države u recesiji pogrešna, a da njeni stvarni rezultati suprotni proklamovanom cilju, smatra na primer, Nebojša Katić, finansijski konsultant iz Londona.
Njegovi oponenti, ekonomisti koji uglavnom u stavovima podržavaju Fiskalni savet, ističu da je odustajanje od smanjenja rashoda pogrešno. Jer, ako Srbija značajno ne smanji potrošnju, uslediće bankrot zemlje koji će za posledicu može da ima i smanjenje ličnih dohodaka građana i penzionera i do 50 odsto, ali i pad privredne aktivnosti i do 10 procenata. (Politika)
