BANJALUKA – Štednja stanovnika u Republici Srpskoj na kraju prošle godine iznosila je 1,07 milijardi maraka, što je za 177,3 miliona KM ili 20 odsto više u odnosu na kraj 2009. godine, navodi se u izvještaju Agencije za bankarstvo RS o stanju u bankarskom sistemu RS za 2010. godinu.

Oročena štednja na kraju 2010. godine iznosila je 836,6 miliona KM ili 78 odsto od ukupne štednje i ima stopu rasta od 22 odsto, dok je štednja po viđenju iznosila 234,9 miliona KM ili 22 odsto ukupne štednje i veća je za 12 odsto u odnosu na stanje iz 2009. godine.

– Veće učešće oročene štednje u ukupnoj štednji rezultat je vraćanja povjerenja u banke. Tome je u značajnijoj mjeri doprinijela funkcionalna i efikasna supervizija banaka, te osiguranje depozita koje u osnovi za cilj imaju stabilan bankarski sektor i zaštitu depozitara – kažu u Agenciji za bankarstvo RS.

Predsjednik Sekcije za bankarstvo u Udruženju ekonomista SWOT Aleksandar Ljuboja kaže da činjenica da štednja raste može izgledati kao nešto pozitivno.

– Međutim, mi smo trenutno u sporom ekonomskom rastu i sama činjenica da štedimo nije dobra. Rezerve koje imamo se čuvaju, dakle nemamo potrošnje, a ako nemamo potrošnje potražnja za materijalnim dobrima koja izlaze iz realnog sektora je manja i realni sektor ima manje posla – kazao je Ljuboja.

On kaže da se novac čuva iz straha, jer je RS u blagom privrednom rastu.

– Podatak o rastu štednje nije ohrabrujući. Činjenica je da čim se novac čuva u bankama postoji povjerenje u te institucije, što je pozitivno, ali sa aspekta oporavka i bržeg privrednog rasta možemo reći da su ta sredstva neaktivna i da potrošnja i proizvodnja stagniraju – naglasio je Ljuboja.

Prema valutnoj strukturi štednje u 2010. godini, devizna štednja iznosila je 851,4 miliona KM sa stopom rasta od 18 odsto i čini 79 odsto od ukupne štednje. Štednja u markama iznosila je 220,1 milion KM sa stopom rasta od 29 odsto u odnosu na kraj 2009. godine.

Ljuboja kaže da građani još uvijek nemaju dovoljno povjerenja u domaće valute.

– S druge strane, na veću štednju u devizama možda utiče i politika kamatnih stopa pojedinih banaka koje daju veće kamate na štednju u stranim valutama – naglasio je Ljuboja.

Krediti i štednja

Prema izvještaju Agencije ukupni krediti građana veći su za 12 odsto od izvora, koje čine štedni i tekući računi građana.

– Odnos kredita građana i štednje je smanjen, jer je štednja brže rasla od kredita. Krediti građanima pokriveni su sa 67,8 odsto štednjom građana, a ako dodamo i tekuće račune građana, tada je stopa pokrivenosti 89 odsto – navodi se u ovom izvještaju.