BANJALUKA – Stečajni postupci i likvidacije nekada uspešnih preduzeća posledica su loših privatizacija, ocena je Udruženja stečajnih upravnika Republike Srpske, predstavnika sindikata i radnika. 
Retkost je da u nekom preduzeću bude pokrenuta proizvodnja nakon stečajnog postupka, jer su dugovanja toliko velika da je nemoguće iz stečajne mase namiriti sve poverioce.
Za uništeni državni kapital još niko nije odgovarao, bez obzira na mnogobrojne izveštaje Komisije za reviziju privatizacije u kojima su imenovani odgovorni.
Po mišljenju predsednika Udruženja stečajnih upravnika RS Dušana Kovačevića, ti kvazimenadžeri su „klali vola za kilogram mesa“.
– Mnogobrojna preduzeća su propala jer su ih vodili stranački podobni menadžeri, odnosno direktori bez znanja i struke – tvrdi Kovačević. Ovo se, kaže on, posebno odnosi na one koji su kupili državni kapital, pa na sve moguće načine izvukli uloženi novac kako bi preduzeće doveli u izuzetno loš položaj, a na kraju ga u stečaju ponovo kupe za bagatelnu cenu.
On napominje da nekadašnji rukovodici firmi „svoju nesposobnost i kriminal žele da prebace na stečajne upravnike i sudije“.
– Javnosti se ne govori istina da su preduzeća, koja idu u stečaj, „privredna groblja“, a navodno bi za takvo stanje trebalo da bude odgovoran stečajni upravnik i sudija – kaže Kovačević koji traži od institucija da hitno budu zaustavljeni pojedinci koji i dalje uništavaju preduzeća, a da za propast konačno odgovaraju „dotični direktori“.
– Posebno apelujem na Poresku upravu i Fond PIO, jer je neophodna selekcija reprograma dugovanja iza kojih se krije privredna nelikvidnost i propast. To tražimo, jer se prodaje zdrava imovina firmi kako bi ti reprogrami delimično bili ispoštovani, a na kraju preduzeće odlazi u stečaj – objašnjava Kovačević.
Dubioze u kojima su brojna preduzeća, on objašnjava činjenicom da su nekadašnji rukovodioci podizali kredite pod plaštom isplaćivanja plata radncima, a novac stavljali u svoje džepove i imovinu firmi stavljali pod hipoteke.
– Ako tome dodamo i prodaju atraktivnih lokacija i srca preduzeća, moralo se doći do ovako katastrofalnog stanja u privredi. Direktori preduzeća nikome nisu polagali račune za uništeni kapital i dovođenje preduzeća u „mrtvačnicu“ – kategoričan je Kovačević.
On tvrdi da stečaji nerealno dugo traju zbog neusklađenosti zakona o parničnom postupku, zemljišnim knjigama…
Mada u procesu stečaja radnici najčešće izvuku deblji kraj, predsednica Saveza sindikata RS Ranka Mišić kaže da je u predzećima koja godinama ne isplaćuju plate sve jasno – što pre treba ići u stečaj.
– Koliko god to bolno zvučalo, u takvim preduzećima trebalo je i ranije podvući crtu i očistiti sve obaveze. Kod naplate dugova iz preduzeća prioritet imaju radnici, ali ni to ništa ne znači jer u slučajevima u kojima se stečaj vuče godinama stečajna masa se do te mere ogoli da nema iz čega da se uzme novac i izmire poverioci – upozorava Mišićeva. Korak napred, kaže, bila je izmena zakona o stečajnom postupku, pa on sada u pravilu treba da traje godinu dana, a najviše, i uz posebno odobrenje, do dve godine. Nažalost, ni to radnicima nije donelo nikakvu nadu, jer će samo u retkim slučajevima dobiti zaostale plate, a šanse da se vrate na posao su minimalne.
