BANJALUKA – Svaki treći siromašni građanin BiH u 2009. bio je zaposlen, pokazuje izveštaj Svetske banke. Siromašni radnici ujedno su i najbrojnija grupa onih koji žive u bedi, a prema podacima Agencije za statistiku BiH, jedan hranilac porodice izdržava dvoje-troje ukućana.

Sedam od deset siromašnih živi u domaćinstvima na čijem su čelu osobe koje nemaju više od osnovnog obrazovanja. Ti izdržavani članovi porodice troše osam odsto manje od onih čiji domaćin ima srednju školu, a za četvrinu manje od onih koje izdržavaju zaposleni sa višom stručnom spremom.

Na sve to standard stanovništva poslednjih meseci pada jer je i „statistička“ prosečna plata na nizbrdici. Tako je radnik u prerađivačkoj industriji u RS u avgustu mesečno u proseku zaradio 551 KM, što je manje za 18 KM manje nego u julu. S tim iznosom nije mogao da prehrani porodicu jer je samo za mesečne troškove hrane četvoročlane porodice potrebno oko 590 KM. Da napuni celu potrošačku korpu od 1.639 KM morao bi da obezbedi tri svoje plate. U udruženjima potrošača kažu da se kod nas, kao i u svim sirotinjskim zemljama, umeće preživljavanja svodi na zaduživanje i minimalno zadovoljenje potreba. Kupuje se jeftinija, a zasitnija hrana. Najviše se troši brašno, hleb i testenina. Za mleko se nekako nađe, ali trošimo duplo manje mesa nego stanovništvo u Evropskoj uniji. U odnosu na njih domaće stanovništvo jede i 20 odsto manje voća.

„Samo na troškove stanovanja odlazi 18,8 odsto kućnog budžeta, a 36,24 odsto na hranu. Iako je prosečna plata u RS 785 KM, kada se ona posmatra posebno po sektorima, slika je sasvim drugačija“, tvrdi sekretar Pokreta potrošača RS Dragovan Petrović. On kaže kako cene u RS za sada miruju, ali se ni životni standard ne pomera nabolje. „Dok god ne pokrenemo privredu i dok se ne počnu otvarati radna mesta boljoj kupovnoj moći ne možemo se nadati“, poručuje on.

Iz Udruženja potrošača BiH upozoravaju da u BiH 18 odsto građana BiH živi sa tri marke dnevno, za šta se može kupiti hleb i mleko. Predsednik Udruženja Mesud Lakota kaže kako onda ne čudi što je većina porodica zadužena do guše, a kredite podiže da bi preživeli. U prilog tome govore i podaci Svetske banke – skoro 74 odsto domaćinstava koja su bila zadužena koristilo je najmanje petinu svog dohotka za vraćanje duga. Čak 59 odsto za serivisiranje dugova trošilo je više od 30 odsto primanja. Životni standard u poslednjih pet godina nije se pomerio ni za centimetar jer je i 2005, kao i danas, za zadovoljenje potreba jedne četveročlane porodice bilo potrebno dve do dve i po plate. Lakota tvrdi da realno lošije živimo nego lane. „Međutim, i to se računa prema statističkim podacima, po kojima je trenutna plata u BiH 800 KM, ali treba imati na umu da armija ljudi radi kod privatnika za 400 KM. Samo 17 odsto omladine radi, a polovina penzionera mesečno primi oko 290 KM. Ako samo jedna osoba u domaćinstvu ima primanja, onda je situacija katastrofalna“, upozorava Lakota. Inače, mladi umesto da rade, sede kući, a izdržavaju ih roditelji – stopa nezaposlenosti najproduktivnijih u dobi između 25 i 49 godina je poražavajućih 25 odsto. On dodaje da se mnoge porodice „drže“ zahvaljujući rođacima u inostranstvu koji im šalju novac.

Prosečne plate

Oblast – plata

Državna uprava 1.053 KM

Zdravstvo 1.017 KM

Obrazovanje 893 KM

Trgovina 589 KM

Građevinarstvo 564 KM

Prerađivačka industrija 551 KM

Ugostiteljstvo 526 KM

*Podaci Zavoda za statistiku RS