BANJALUKA – Direktor Fonda PIO RS Zoran Mastilo konstatovao je da je na reformi ovog sistema učinjeno mnogo, ali da se od donošenja Strategije očekuju dodatni značajni pomaci u ovoj oblasti. 
“Radna grupa Vlade RS, koja radi nekoliko godina na reformi penzijskog sistema, osmislila je strategiju reforme i ovaj dokument će se vrlo brzo naći pred ministrima u Vladi RS, koja će se opredjeljivati za konkretan reformski pravac”, rekao je Mastilo.
On je pojasnio da je radna grupa temeljno analizirala sve neophodne parametre i pokazatelje, kao i demografsku strukturu stanovništva, i izrazio očekivanja da će Vladi RS ponuditi kvlitetnu Strategiju reforme penzijskog sistema koja će dati pozitivne efekte na dugoročnoj osnovi.
Mastilo očekuje da se tom reformom prava sadašnjih penzionera neće dovesti u pitanje, nego upravo suprotno, da će se ona i poboljšati, a da će na dugoročnoj osnovi reforma penzionog sistema dati značajno bolje efekte.
Direktor Fonda PIO RS podsjetio je da je Narodna skupština Srpske usvojila zakon o “trećem stubu” ili zakon o dobrovoljnim penzionim fondovima i penzionim planovima, kao i da se očekuje uskoro formiranje prvih dobrovoljnih penzionih fondova u RS, kao i da već postoje zahtjevi za njihovo konstituisanje, ocjenjujući to kao izuzetno “pozitivan korak”.
“Na Vladi RS je da se opredijeli za Strategiju, koja će vrlo brzo biti završena i koja će, kasnije, ući u javnu raspravu na kojoj će se čuti i mišljenje svih zainteresovaih, prije svega, udruženja penzionera, sindikata, poslodavaca i svih drugih činilaca koji su vezani za penzioni sistem, a na kraju će sve to razmatrati i Narodna skupština RS” – rekao je Mastilo, naglašavajući da je to jedan “dugoročan i ozbiljan posao”.
On je poručio da “nema ozbiljnije reforme od penzione reforme” i apelovao da se o tome vodi računa i da se odabere najbolji mogući model ili pravac reforme penzionog sistema koji će dati najbolje i maksimalne efekte u toj reformi.
Mastilo je rekao da u RS najnižu penziju prima 21 340 korisnika u visini od 160 KM, te da je njihovo učešće u prosječnoj plati u 2008. godini iznosilo 21,19 odsto, a u 2009. godini 20,38 odsto.
“Veliku penziju primaju i oni korisnici prava koji su `mnogo malo` radili i koji su malo uplaćivali u penzioni sistem, pa ih je država zaštitila i kazala da niko ne može imati manju penziju od najniže penzije koja iznosi 50 procenata prosječne penzije iz decembra prethodne godine. Da nije tako neko bi, možda imao penziju i 110 KM, ali država je kazala da niko ne može imati manju penziju od 160 KM i ona to i poštuje” – naglasio je Mastilo.
Govoreći o prihodima penzijskog sistema, on je rekao da najveći prihodi dolaze po osnovu doprinosa u penzioni sistem ili 78,57 procenata, zatim su tu i sredstva budžeta 20,58 odsto, dok su ostali prihodi 0,85 odsto.
Kada je riječ o rashodima, najviše rashoda ide za penzije i troškove za isplatu penzija, troškova sahrane i pomoći 93,61 odsto. Na zdravstveno osiguranje penzionera izdvaja se 3,46 odsto, na obradu i isplate penzija 0,87 odsto, na bruto plate zaposlenih 1,05 odsto i drugo – naveo je Mastilo.
