Industrijske zemlje su prezadužene i ne mogu da sprovode politiku podsticaja koju su ranije sprovodile u pogledu izvlačenja iz krize. Moj zaključak je da evropske zemlje moraju da smanje zaduženje i dugove, a većini su potrebne korjenite strukturne reforme, posebno kad je riječ o tržištu rada i penzionim sistemima, rekao je u intervjuu nekadašnji predsjednik njemačke centralne banke – Bundesbanke Ernst Velteke.
Čovjek za vrijeme čijeg je mandata od 1999. do 2004. godine njemačka marka otišla u istoriju kaže da evro nije u krizi i da to nije bio slučaj ni kada je Grčka bila na raskrsnici između opstanka i izlaska iz evrozone.
Kako ocjenjujete trenutno stanje u ekonomiji, prije svega EU, ali i ostatka svijeta u svjetlu sniženih prognoza i pesimističnih procjena za globalni privredni rast?
VELTEKE: Vrlo je teško predviđati budućnost. Vidjeli smo mnogo stvari koje se događaju, a koje nikada ranije nismo vidjeli, kao što je rat u Siriji, problem sa izbjeglicama koji je posebno pogodio Njemačku, rat u Ukrajini i događaji sa cijenom nafte. Industrijske zemlje su prezadužene i ne mogu da sprovode politiku podsticaja koju su ranije sprovodile u pogledu izvlačenja iz krize. Vidjeli smo 2008. godine izbijanje finansijske krize prvenstveno izazvane hipotekarnim kreditima u SAD. To je prvi put da je finansijska kriza izbila u domovini svjetskog kapitalizma. Sve zemlje zahvaćene krizom su krenule njihovim putem, ubacujući više novca na finansijska tržišta i smanjujući kamatne stope kako bi održale likvidnost i onda smo prvi put čuli riječi poput kvantitativnih izazova i suočili se sa raznim novim situacijama. Dio likvidnosti otišao je u zemlje u razvoju poput Indije i Brazila, a sada kada kamatne stope ponovo rastu, to utiče na te zemlje jer novac polako izlazi iz njih. Ishod svega je ovo što vidimo sada – kamatne stope su prilično niske, cijene su veoma niske i prijeti deflacija, a vidimo da ni stope privrednog rasta u Kini nisu kakve su bile prethodnih godina. Postoji mnogo faktora zbog kojih je nezahvalno predviđati šta će se desiti u budućnosti.
Šta bi trebalo da preduzmu zemlje EU kako bi odgovorile na izazove o kojima govorite?
VELTEKE: Moj zaključak je da moraju da smanje zaduženje i dugove. Većini država su potrebne korjenite strukturne reforme, posebno kada je riječ o tržištu rada i penzionim sistemima, a da bi sve to bilo moguće uraditi, potrebne su stabilne vlade.
Kako gledate na ubrizgavanje velike količine jeftinog novca i da li je to pravi način da se ekonomije izvuku iz krize?
VELTEKE: Postoji mnogo argumenata protiv takve monetarne politike Evropske centralne banke (ECB), naročito u Njemačkoj. Bez obzira na to, poznato je da je Mario Dragi sa svojim stavom da će preduzeti sve što je potrebno za podsticanje oporavka privrede uspio da stabilizuje tržišta. Broj izdatih kredita u evropskoj monetarnoj uniji raste, pokrenut je rast BDP-a, iako on nije veliki, nezaposlenost pada i pitanje je šta bi bila alternativa da ECB nije reagovao na taj način. Tada bi vjerovatno spirala krenula na dole, porasla bi nezaposlenost i još bi teže bilo pokrenuti privredu.
Da li je upravo zbog toga Njemačka omekšala svoj čvrst stav u pogledu neophodnosti štednje kojeg se držala od izbijanja globalne ekonomske krize, protiveći se podsticajnoj politici koju su zagovarale druge ključne članice EU?
VELTEKE: Njemačka je najveći partner unutar evropske monetarne unije. Na početku ovog milenijuma Njemačka je bila takozvani bolesnik Evrope, ali je vlada usvojila niz reformi tako da smo sada mjerilo za druge. Konzervativna vlada koja je izabrana pokušava da zadrži takvu poziciju Njemačke. Zbog zemalja poput Grčke, Španije ili Portugalije potrebna je veća integracija unutar Evrope kako bismo izbjegli vraćanje u situaciju u kojoj su se te zemlje našle. Opstanak monetarne unije bez jasne finansijske unije je teško održiv.
Da li je evro sa krizom u Grčkoj preživio kritični trenutak i da li je i dalje ugrožena budućnost zajedničke evropske valute?
VELTEKE: Želim da naglasim da evro u ovom trenutku nije u krizi i da je kao valuta koju koristi 500 miliona ljudi opšteprihvaćena. Pod znakom pitanja je bilo samo područje na kojem će biti korišćen evro i u tom pogledu je grčka kriza bila do sada najveći problem. Grčka privreda, međutim, ima veoma mali udio u evropskoj ekonomiji i čini oko dva procenta BDP-a EU, tako da nije mogla da zada ozbiljniji udarac tom bloku.
Monetarna politika BiH je i 20 godina poslije rata zasnovana na valutnom odboru. Da li je vrijeme za razmišljanje da BiH dobije suverenu monetarnu politiku?
VELTEKE: Ne bih da ulazim u unutrašnje stvari BiH, ali pretpostavljam da imate mnogo više problema nego što je pitanje monetarne politike i valute. Postoje različita razmišljanja u vezi sa BiH i neki kažu da bi trebalo što prije da se integriše u EU, dok je drugo viđenje da BiH još nije spremna i da nije trenutak za to. Od toga će zavisiti mnoge stvari u BiH. (Izvor: Glas Srpske)
