BANJALUKA – BiH, u kojoj 43 odsto radno sposobnih ljudi nema posao, ima ubjedljivo najveću stopu nezaposlenosti u Evropi. 
Prema podacima Agencije za rad i zapošljavanje BiH, na evidenciji nezaposlenih u BiH, zaključno s krajem februara ove godine, prijavljeno je 527.749 ljudi, čime je stopa nezaposlenosti dosegla nivo od 43,1 odsto, što je za 0,4 odsto više u odnosu na kraj prethodne godine.
Pored domaće statistike, koja konstantno ukazuje na ogroman problem nezaposlenosti u BiH, i najnovija statistika Evropske komisije je pokazala da smo kada je broj nezaposlenih u pitanju na najvećem dnu regionalne ljestvice.
Naime, BiH je daleko ispod susjedne Srbije, u kojoj je stopa nezaposlenosti, iako u porastu, sada dosegla 20 odsto. U Hrvatskoj 11,8 odsto radno sposobnih traži posao, dok je u Makedoniji stopa nezaposlenosti u prošloj godini bila 32,1 odsto, a u Albaniji, koja je nekada uzimana kao sinonim za nerazvijenost, stopa nezaposlenosti iznosila je 13,7 odsto. U Crnoj Gori ne radi 12,1 procenat od ukupnog broja radno sposobnog stanovništva.
Ranko Milić, predsjednik Unije udruženja poslodavaca RS, istakao je da u velikoj mjeri ovako pogubnoj statistici nezaposlenosti kumuju siva ekonomija i rad na crno.
"Činjenica je da ljudi moraju da žive, a da bi živjeli moraju da rade, a ukoliko ne mogu da rade legalno, radiće ilegalno", rekao je Milić i dodao da je država mogla stvoriti bolji ambijent za zapošljavanje kako bi rasteretila preduzeća i stimulisala privrednike koji pokreću novu proizvodnju.
Obrad Belenzada, predsjednik Konfederacije sindikata RS, istakao je da podaci o nezaposlenosti ukazuju na izuzetno alarmantnu situaciju u privredi BiH. "Smanjenje javne potrošnje i ulaganje u privredu su jedina opcija kod rješavanja problema nezaposlenosti", rekao je Belenzada i dodao da su posljednje mjere kojima je Vlada RS odlučila da subvencioniše poslodavce sa po 2.500 KM dobre, ali da je pored toga neophodno što prije srezati javnu potrošnju.
Belenzada je, takođe, ocijenio da je u BiH veoma teško ocijeniti koliko zapravo nezaposlenih ima kada se uopšte ne zna koliki je broj stanovnika zemlje, što je činjenica nakon koje svaki zvanični statistički podatak u startu pada u vodu.
Kada je u pitanju struktura osoba koje traže posao, prednjače kvalifikovani radnici, kojih ima 187.615 ili 35,55 odsto od ukupnog broja. Iza njih slijede nekvalifikovani radnici, kojih ima 161.426 ili 30,59 odsto, a nakon njih dolaze oni sa srednjom stručnom spremom, kojih na biroima ima 128.895 ili 24,42 odsto.
Zabilježeno je i 22.285 ili 4,22 odsto osoba bez posla sa visokom stručnom spremom, zatim 14.103 ili 2,67 odsto polukvalifikovanih radnika, 2.025 ili 0,38 sa nižom stručnom spremom, te 7.275 ili 1,38 odsto sa višom stručnom spremom.
Visokokvalifikovanih radnika bez posla ima 4.125 ili 0,78 odsto i 7.275 ili 1,38 odsto sa visokom školskom spremom.
