Hypo Alpe Adria banka a.d. Banjaluka u 2009. godini je poslovala pozitivno, bila je kreditno aktivna, zabilježila blagi trend rasta štednje građana, a godinu krize iskoristila je kao priliku za reorganizaciju poslovanja i smanjenje svih troškova, a sa ciljem povećanja efikasnosti i ekonomičnosti. Vidan napredak ostvaren je i u segmentu upravljanja rizicima, posebno kreditnog. 
– Hipo Alpe Adria banka, kao najveća banka u Republici Srpskoj, s preko 35 odsto tržišnog učešća u svim odobrenim kreditima na tržištu RS, najviše je osjetila posljedice zastoja domaće privrede i slabljenje ekonomske moći građana, što se ogleda u lošijoj naplati kredita. Uprkos tome, šestu godinu zaredom ostvarili smo pozitivan rezultat – kaže Srećko Bogunović, direktor Hypo Alpe Adria banke a.d. Banjaluka.
Da li u ovoj godini očekujete oživljavanje kreditnog rasta?
BOGUNOVIĆ: Još je rano govoriti o kreditnom rastu, ali svakako možemo govoriti o stabilizaciji. Preliminarni podaci pokazuju da je naš kreditni portfolio u 2009. godini smanjen za oko tri odsto u odnosu na 2008. godinu, a za ovu godinu možemo očekivati zaustavljanje negativnog trenda, bez znatnijeg rasta.
Može li se očekivati smanjenje kamatnih stopa?
BOGUNOVIĆ: Prema zvaničnim podacima Centralne banke BiH i svih relevantnih međunarodnih finansijskih institucija, prosječne kamatne stope u BiH jesu među najpovoljnijim u našem okruženju. Ipak, zbog konstantnog pada EURIBOR-a, kamate na nove kredite već su nešto niže u odnosu na prethodnu godinu. Tačno je da to sniženje izgleda simbolično, ali poznato je da su vrlo izraženi faktori koji negativno utiču na visinu kamatnih stopa, a to je cijena dugoročnog kapitala koji banke moraju pribavljati da bi finansirale dugoročni portfelj, procjene rizika zemlje, pogoršanu dužničku disciplinu i slično. Kad se ovi faktori saniraju, biće stvoreni uslovi za pad kamatnih stopa.
Koliko ste plasirali sredstava Investiciono-razvojne banke RS?
BOGUNOVIĆ: Dali smo veliki doprinos domaćem tržištu kroz plasmane vrlo povoljnih sredstava iz Razvojnog programa Republike Srpske. Hipo banka je do sada odobrila preko 80 miliona maraka svih plasiranih sredstava IRB RS, što nas i u tom dijelu poslovanja čini jednim od lidera na domaćem tržištu. Aktivni smo po svim kreditnim linijama IRB RS, a najviše u segmentu stambenih kredita, poljoprivrednih te kredita namijenjenih preduzetnicima i preduzećima. Ništa manjim intenzitetom, i u narednom periodu nastavićemo pomagati građane i privredu RS, odobravajući najpovoljnija kreditna sredstva.
Kako pomoći privredi da se oporavi od krize?
BOGUNOVIĆ: Hypo banka je već duže vremena vodeći finansijer domaće privrede, sa oko 600 miliona maraka kreditnog portfolija, što trenutno predstavlja jednu trećinu kredita odobrenih domaćoj privredi. Ujedno, Hipo banka je dala veliki doprinos kroz plasmane sredstava iz Razvojnog programa RS, što najbolje govori o našoj dosadašnjoj ulozi i povjerenju u domaću privredu. Ipak, moramo biti svjesni činjenice da je znatan broj domaćih privrednih subjekata počeo da kasni sa ispunjavanjem svojih kreditnih obaveza, što se direktno negativno odražava na poziciju i kreditne potencijale banke, prije svega zbog velikih izdvajanja za rezervisanja za potencijalne kreditne gubitke. I pored svega, Hypo banka će nastaviti da bude aktivna u ovom tržišnom segmentu, naravno sa manjim stopama rasta nego u prethodnim godinama. I dalje smo spremni pomoći klijentima koje je kriza najviše pogodila i restrukturisati njihove postojeće obaveze na optimalan način, bez obzira što takvi zahvati negativno utiču na profitabilnost same banke.
Koji su najvažniji planovi banke u narednom periodu?
BOGUNOVIĆ: Hypo banka je u 2010. godinu ušla sa ispunjenim osnovnim preduslovima, a to su adekvatnost kapitala i likvidnost. Mi ćemo i ove godine biti aktivni po pitanju odobravanja kreditnih sredstava, ali sasvim sigurno sa znatno manjom stopom rasta nego u prethodnim godinama. Naš fokus biće usmjeren na mala i srednja preduzeća i stanovništvo, a bićemo tu i za korporativne klijente te one iz javnog sektora. I dalje ćemo nuditi atraktivne i tržišno opravdane kamatne stope na štednju građana, jer nam je cilj da u narednoj godini povećamo ovaj izvor depozita. Nastavljamo i s procesom restrukturisanja, da bi efikasnost i ekonomičnost podigli na najveći mogući nivo. Punu pažnu usmjeravamo i na primjenu Basela II i tretmana rizika, posebno kreditnog. Uspješnost bankarskog sektora u BiH, pa tako i naša, u ovoj godini će zavisiti od stanja u domaćoj privredi, ali i od globalnih kretanja u razvijenijim ekonomijama.
