BANJALUKA – Dok država uredno vodi evidenciju o svakoj marki poreza koju treba da naplati od privrede, što dokazuje podatak o blokadi računa čak 3.400 firmi u Republici Srpskoj, niko od nadležnih ne zna koliko je u javnom sektoru zarobljeno novca privatnika.

Prema grubim procenama poslodavaca, javna preduzeća i ustanove privatnom sektoru duguju nekoliko stotina miliona maraka čime država privatne firme gura u živo blato nelikvidnosti.

Ukupan iznos nenaplaćnih potraživanja ovih preduzeća, u koja spadaju i dugovanja jednih prema drugima, na kraju prošle godine bila su oko 3,8 milijardi KM. Podaci Privredne komore RS govore da su u prvih šest meseci ove godine kratkoročna potraživanja skočila za još milijardu maraka.

Dugovanja četiri najveća javna preduzeća “Šuma”, “Željeznica”, “Pošta” i “Elektroprivrede” prema dobavljačima su oko 200 miliona KM. Iako javna preduzeća i jedna drugima duguju, dobar deo tog kolača pripada privatnim firmama za isporučene robe ili usluge. Fond zdravstvenog osiguranja RS, recimo, dobavljačima za nabavku lekova nije platio 20,4 miliona KM.

Firmama nije plaćeno ni 20 miliona KM za refundaciju bolovanja radnika, a isto toliko poslodavcima duguje i Fond dečje zaštite RS. Univerzitetski klinički centar u Banjaluci dobavljačima duguje ukupno 25,7 miliona KM, što je iznos za oko 30 odsto veći u odnosu na lane. Od toga samo privatnicima iz RS nije plaćeno oko 18 miliona KM. Upravo za izmirenje duga prema dobavljačima Fond zdravstva i banjalučki UKC nedavno su se zadužili ukupno 170 miliona KM. Koliko tačno država duguje privatnicima ne znaju ni u Vladi RS ni u Privrednoj komori RS.

Predsednik Udruženja poslodavaca RS Ranko Milić kaže da je državi u interesu da se ti dugovi ne prikazuju. – Imali smo predlog da se pokrene sveopšta kompenzacija koja bi povezala poverioce i prečistila stanje u privredi. Međutim, plašim se da se to neće desiti, jer svi znamo gde se nalazi ključ dugovanja – u javnim preduzećima, fondovima i budžetu RS – napominje Milić. Podseća da su u zakonima RS jasno uređeni rokovi plaćanja, ali se to ne primenjuje.

– Finansijska nedisciplina sa aspekta moći je postala praksa. Što je neko moćniji to je i komotniji da drži u šaci onoga kome duguje – tvrdi Milić.

Paradoks je, kaže, da se dužnicima poreza ekspresno blokira račun, a taj isti obveznik od države moli za svoje pare.

Istovremeno, preduzeće koje ne plati struju, recimo, odmah se isključuje sa mreže.

Na račun javnih prihoda RS u prvih devet meseci ove godine ukupno je uplaćeno 1,5 milijardi KM ili 15 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Najveće povećanje javnih prihoda ostvareno je po osnovu poreza na platu i to za 68 odsto. Naplaćeni doprinosi povećani su za 13 odsto, pa se tako u javne fondove za devet meseci “slilo” 968 miliona KM.

– To se dešava čak i onima koji imaju potraživanja od distributivnih preduzeća – tvrdi Milić. Ukupan dug preduzeća u RS za struju je oko 170 miliona KM.

Međutim, najveća su dugovanja su za doprinose za zdravstvo i penzijsko osiguranje, ukupno oko pola milijarde KM. Začarani krug ovih dugovanja sindikati su nameravali da preseku novim zakonom, po kojem bi neisplaćivanje plata radnicima i doprinosa bilo tretirano kao krivično delo. Kao glavni argument protiv, poslodavci navode upravo svoja potraživanja kod države. Da stvar bude gora, kaže Milić, privatnici su neretko i ucenjeni od rukovodstva javnih firmi ili ustanova. Sve se zasniva na principu uzmi ili ostavi, odnosno onome ko se buni i traži svoj novac, zauvek zatvaraju vrata za javne radove ili nabavke.

– Osim toga, na javnim tenderima uslov plaćanja je jedan od značajnih kriterijuma po kojem se bira izvođač. Onaj ko ponudi najduži rok plaćanja prolazi na tenderu. To znači da se ulazi u poslove za koje nije unapred rezervisan novac – zaključuje Milić.

Naplata teško ide i na sudu. Prema izveštajima nevladinih organizacija omča oko vrata je i veliki broj procedura, dugotrajnost i troškovi postupka naplate potraživanja. Troškovi postupka koje plaćaju firme iz BiH iznose 38 odsto od vrednosti spora. Poređenja radi, ti troškovi za preduzeća u Makedoniji su 14, u Hrvatskoj 33, a Srbiji 29 odsto.