Prva stvar koja mora da se učini u zemljama regiona, kako bi se poboljšalo trenutno stanje, jeste da se poveća nivo aktivnosti, da se ekonomija usmeri prema rastu realnog sektora, odnosno, pre svega, potrebne su investicije u realan sektor, rekao je predsjednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin. 
Očekujete li da će EU uspjeti da iznađe rješenje za trenutnu krizu? Šta bi bilo najbolje rješenje?
ĐURIČIN: Očekuje se, sada već sa nestrpljenjem, plan Merkel-Sarkozi, ali prvi nacrt tog plana nije naišao na potpuno odobravanje na sastanku G20. Grupa najrazvijenijih zemalja nije bila potpuno zadovoljna planom u smislu da ne obuhvata sveobuhvatne mere za rešavanje krize. Suština plana je da se praktično formira fond za servisiranje suverenih dugova i da on u sebi sadrži, pre svega, kreditne izvore i jedan deo sopstvenog kapitala. I tu je problem, jer oko kredita se zahtevaju garancije u imovini zemalja koje formiraju fond. Kredit treba da bude dat od strane MMF-a, u dolarima, a s obzirom na to da SAD imaju najveći procenat specijalnih prava vučenja, to znači da bi SAD praktično imale te kolaterale pod svojom kontrolom. Sada se postavlja i pitanje da li su ti dolari štampani ili su iz postojećih tokova. Ne znam kako će to rešiti, ali meni je poznato da se niko štampanjem novca nije izvukao iz problema. Kriza se rešava tako što preduzeća i banke koji nemaju dovoljno kapitala idu u proceduru bankrotstva, a zatim dolazi do pada cena svih oblika aktive. Kada se pad cena uravnoteži i dođe se na nivo kada ponovo kreću ekonomska očekivanja, kriza se završava jer kreće "apetit" za investicije i idemo u fazu oporavka. Ova kriza se ne rešava na taj način već monetizacijom deficita i bojim se da je ovo samo odgađanje problema i kupovina vremena.
Da li nas zbog potresa u SAD i evrozoni očekuje nova ekonomska kriza, odnosno produbljenje aktuelne?
ĐURIČIN: Treba imati u vidu to da zemlje zapadnog Balkana više ili manje imaju svoju tranzicionu krizu koja traje od ranih devedesetih godina prošlog veka. S druge strane, globalna kriza iz 2008. godine je, pre svega, kriza u vezi sa finansijskim sektorom i tu je finansiranje iz bankarskih izvora otežano, a finansiranje emitovanjem kapitala preko berze simbolično. Dakle, finansijska kriza iz 2008. godine pojačava negativna dejstva tranzicione krize koja traje na ovom području duže od dve decenije.
Šta savjetujete da bi se poboljšalo stanje?
ĐURIČIN: Prva stvar koja mora da se učini jeste da se poveća nivo aktivnosti i da se ekonomija usmeri prema rastu realnog sektora, odnosno potrebne su investicije u realan sektor. Recimo Srbija i RS imaju gotovo slične komparativne prednosti koje se manifestuju, pre svega, u energetici, prehrambenoj industriji, selektivnim delovima poljoprivrede, infrastrukturi i telekomunikacijama. Država treba da se nađe kao aktivan partner u podsticanju investicija i prosto je neverovatno da je država bila toliko neaktivna na ovom planu i da tih investicija nije bilo u velikom obimu. Mislim da u tom delu, pre svega u energetici, postoji ogroman prostor. U drugim delovima morate krenuti sa raznim industrijskim politikama i sa nekonvencionalnim inicijativama koje podstiču zapošljavanje i rast investicija. Ako Srbija, RS i drugi delovi zapadnog Balkana žele integracije u EU onda moraju da imaju monetarni model koji odgovara monetarnoj uniji sa EU.
MMF je nedavno upozorio da bi zapadne banke u čijem su većinskom vlasništvu banke u zemljama u tranziciji mogle da povuku kapital sa ovih prostora?
ĐURIČIN: S obzirom na finansijsku paniku koja vlada Evropom ne znam kako će reagovati banke koje imaju ogroman stepen izloženosti rizicima upravo na tržištima na Istoku. Možda je olakšavajuća okolnost za nas da je njihova izloženost riziku na domaćim tržištima značajno veća od izloženosti riziku na ovim tržištima gde je finansijska disciplina banaka na dosta dobrom nivou i čak ne bi bilo poslovno opravdano da iznose kapital sa lokalnih tržišta. Ipak, strategijski razlozi su nešto što se ne može nikada proceniti dobrom ekonomskom logikom. Realno postoji ta opasnost i nije MMF to rekao bez razloga.
Koliko privredu sputavaju banke svojim skupim kreditima?
Tačno je da su kamate više u regionu nego u Evropi. Mislim da je mnogo toga urađeno loše, jer su visoke kamate uticale na troškove finansiranja i samim tim na profitabilnost realnog sektora i na njegovu mogućnost da zadrži konkurentnost. S druge strane, što se tiče stanovništva, zbog visokih troškova servisiranja kredita, manji je diskrecioni dohodak i manja je u osnovi potrošnja, a veća akumulacija sredstava u bankama. To je kratkoročno dobro za banke, ali dugoročno nije dobro ni za njih ni za korisnike kredita, jer se postavlja pitanje sposobnosti servisiranja i uzimanja novih kredita.
