Potrebne su im dobro obučene, veoma fleksibilne privrede, konkurentne u svetskim razmerama – kaže u intervjuu za “Blic” čuveni svetski ekonomista Džefri Saks.
On tako odgovara na pitanje kakva je budućnost malih zemalja i malih ekonomija kakvu ima Srbija i naglašava da veličina teritorije nije odlučujuća kada je reč o ekonomskom razvoju.
– Pogledajte Dansku, Norvešku, Švedsku, Singapur, Kostariku i videćete da su to izrazito uspešne male zemlje – ističe on.
Koliko je projekat gasovoda Južni tok važan za Srbiju i koliko je to pitanje sporno za EU?
– Tehnički, Južni tok ima svojih prednosti. Sada je on, međutim, postao deo komplikovanih pitanja energetske bezbednosti povezanih sa krizom u Ukrajini (i drugim regionalnim pitanjima). Opšta energetska strategija se ne bavi samo bezbednošću i troškovima snabdevanja, već vodi računa i o klimatskim promenama. Zasad je ta vrsta energetske saradnje veoma oskudna.
Koliko je danas važno biti deo EU?
– To je pomoglo privredama njenih novih članica, Poljske ili baltičkih država. Širenje EU ne bi trebalo da donosi gubitke ili sukobe sa onima koji nisu u EU.
Kako ocenjujete odnos Rusije i EU?
– Postoji ravnoteža. Privredna budućnost Rusije u potpunosti zavisi od dobrih ekonomskih odnosa sa EU, pa kriza u Ukrajini znači veliki hendikep. Nadam se da će ta kriza veoma brzo biti prevaziđena.
Koliko su pravila MMF o strogo balansiranim prihodima i rashodima danas opravdana?
– Zemlje moraju da održavaju svoje budžete u relativnoj ravnoteži kako bi se izbegla makroekonomska nestabilnost. Verujem u značajnu ulogu vlade u ekonomiji – u zdravstvu, obrazovanju, infrastrukturi, obuci, ekološkoj održivosti i brizi o deci. Za to su potrebni resursi. Zbog toga takse i porezi da bi se finansirale ove aktivnosti od suštinskog značaja.
U šta bi srpski građani trebalo da ulože ako imaju 1.000 evra, 10.000 ili 100.000?
– U obrazovanje.
U Beograd dolazite krajem meseca da biste prisustvovali velikoj konferenciji Centra za međunarodne odnose i održivi razvoj, kojom se obeležava početak Prvog svetskog rata. Kakva će biti vaša poruka?
– Prvi svetski rat je predstavljao najveću katastrofu 20. veka i suštinski i trajno je izmenio svet. Za taj rat nije postojao nikakav duboki razlog. On nije imao “fundamentalne uzroke”. Proizašao je iz slučajnosti, neznanja, pogrešnih procena, cinizma i kratkovidosti. Iz istorije treba učiti, novu priliku nećemo imati.
Možete li nešto da kažete o značaju ove konferencije sa gledišta istorijske paralele između 1914. i 2014?
– Pored Prvog svetskog rata, detaljno sam proučavao i Hladni rat. Prošle godine sam objavio knjigu: “Pokrenuti svet: JFK-ovo pitanje za mir”. Potrebno nam je aktivno vođstvo kako bismo izbegli rat. Mir nije rezultat “ravnoteže sila”. Mir je rezultat dalekovidog vođstva.
Stoga verujem da iz 1914. (I svetski rat), 1962. (Raketna kriza na Kubi) i iz 2014. u osnovi može da se nauči ista lekcija: da su potrebni uzajamno razumevanje, svest o složenosti i budnost kada je reč o opasnostima eskalacije i o rizicima koje nose greške i zloslutne spirale nasilja.
Kako to može da se postigne?
– Ako se ojača vladavina međunarodnog prava i izbegnu tvrdokorni, agresivni pristupi koji vode nasilju i ratu.
Da li verujete da će renome i uticaj gostiju iz celog sveta pomoći da ojača reputacija Srbije u inostranstvu?
– Svet gaji duboko poštovanje prema Vuku Jeremiću zbog njegovog globalnog diplomatskog vođstva. CIRSD je zapažen u diplomatskom i političkom svetu. Svet u Srbiju dolazi i zbog njenog trajnog značaja za region i svet i dubokog istorijskog angažmana. (Blic)
