JAHORINA – Predsjednik Vlade Republike Srpske Aleksandar Džombić izjavio je danas da BiH ima budžet, ali da neko želi da tu činjenicu interpretira da bi blokirao BiH.

”Nažalost, oni koji se navodno zalažu za BiH, ustvari sada pokušavaju da je blokiraju putem blokade budžeta. Jasno je da je donesena oduka da se budžet usvoji za ovu godinu na bazi izvršenja budžeta za prošlu godinu”, rekao je Džombić novinarima na Jahorini.

Prema njegovim riječima, potrebno je da sada bude sačinjena procjena rashoda institucija BiH.

”Bili smo svjedoci da Centralna banka BiH i Ministarstvo finansija i trezora BiH nisu htjeli da daju nalog za izmirenje spoljnog duga i to je kršenje međunarodnih ugovora”, podsjetio je Džombić.

Prema njegovoj ocjeni, takvo ponašanje predstavlja ”urušavanje kredibiliteta BiH”.

”Republika Srpska se, zbog toga, odlučila da direktno sa svog jedinstvenog računa izvrši konverziju u valutu i izvršno plaćanje. Mi smo to uplatili Evropskoj investicionoj banci, tako da Republika Srpska nema kašnjenja u izvršavanju obaveza”, istakao je Džombić.

On je demantovao medijske spekulacije da ova uplata Srpske nije prihvaćena.

”Naša uplata je, naravno, prihvaćena. Ako Centralna banka BiH izvrši uplatu, a riječ je o nekih milion evra, imaćemo određenu pretplatu ili Centralna banka treba da zaustavi dio od tih milion i nešto evra za iznos koji smo mi već platili i to nije nikakav problem”, konstatovao je premijer Srpske.

Republika Srpska isplatila je dospjele tranše ino duga prema kreditorima iz svog trezora. “Srpska time pokazuje da je sposobna da sve svoje obaveze izvršava uredno bez obzira na neodgovoran odnos pojedinaca i grupa u Sarajevu, koji prema Svjetskoj banci i Evropskoj komisiji nisu preko Trezora BiH platili dospjele obaveze”, izjavio je ranije ministar finansija Srpske Zoran Tegeltija.

Ministar finansija RS Zoran Tegeltija rekao je da je RS spremna da samostalno i u narednom periodu izmiruje sve dospjele rate ino-duga.

"Federacija BiH koja to ne čini moraće platiti zatezne kamate", rekao je ministar finansija RS Zoran Tegeltija. 

Zа nepune dvije sedmice RS stiže rata ino-duga, veća od dosadašnje dvije. BiH je EIB i EBRD dužna 30. januara isplatiti šest miliona, od čega RS 2,5 miliona maraka.

Ministar finansija RS za blokadu okrivljuje Ministarstvo finansija i trezora BiH koje odbija da da tehničku saglasnosti da se sa posebnog podračuna Centralne banke BiH izmire dospjele rate za ino-dug.

„Svjesni smo da pojedine države bankrotiraju jer nemaju čime da izmire svoje ino-obaveze, a BiH ima novac izdvojen kod Centralne banke, ali neko, iz nekih interesa, ne želi da da nalog“, kaže Tegeltija.

Ministar finansija Srpske očekuje da se problem riješi tek formiranje novog Savjeta ministara BiH, kada će na čelo Ministarstva trezora i finansija BiH biti imenovan novi ministar umjesto sadašnjeg Dragana Vrankića.

 Tegeltija je demantovao informacije da su EBRD i druge međunarodne finansijske institucije odbile uplatu rate kredita od RS, zato što je ona to učinila samostalno, a ne zajedno sa FBiH.

 „Naravno da je EBRD prihvatila, čak su nam rekli da RS neće platiti zatezne kamate, što će nažalost Federacija BiH morati uraditi jer ona nije izmirila svoje obaveze“, ističe

Solo potez Srpske da sama plati dvije dospjele rate ino-duga, spasiće je troškova, ali ne i svih posljedica. Ministar Tegeltija potvrdio je da je iz EBRD stiglo upozorenje da se stvara loša slika o cijeloj BiH, sve dok se neotplate kompletne rate kredita.

U Upravi za indirektno oporezivanje BiH očekuju upustva od ministara entiteta i sa nivoa BiH, šta da uradi sa novcem koji je prebačen na poseban podračun Centralne banke.

Za RS su prihvatljive obe varijante, kaže ministar Tegeltija, da se novac koji stoji na podračunu Centralne banke vrati, ali i da se koristi za sledeće rate kredita.

Predsjedavajući Savjeta ministara BiH Nikola Špirić zatražio je od Ministarstva finansija i trezora BiH da tehnički realizuje zakonom propisane obaveze u pogledu servisiranja spoljnog duga, a u interesu BiH i očuvanja njenog kredibiliteta, koji u ovom segmentu do sada nikada nije bio ugrožen.

U pismu ministru finansija Draganu Vrankiću, Špirić je naveo da se servisiranje ino duga zasniva na ratifikovanim međunarodnim sporazumima u skladu sa Ustavom BiH i postojećim zakonodavnim okvirom na nivou BiH i na nivou entiteta.

“U konkretnom slučaju radi se o izvršavanju međunarodnih obaveza BiH koje proističu po osnovu servisiranja spoljnog duga alociranog na entitete”, navodi se u pismu u koje je Srna imala uvid.

Špirić je naglasio da je ova problematika sistemski regulisana, i to putem četiri zakona na nivou BiH – Zakona o zaduživanju, dugu i garancijama, Zakona o sistemu indirektnog oporezivanja, Zakona o jedinstvenom računu i raspodjeli prihoda i Zakona o finansiranju institucija BiH, kao i putem entitetskih zakona kojima se reguliše pitanje zaduživanja i servisiranja duga te entitetskim zakonima kojima se reguliše usvajanje i izvršenje budžeta.

“Svi zakoni koji regulišu ovu obast su konzistentni i međusobno povezani, a čitav sistem garantuje uredno izvršavanje međunarodnih obaveza BiH, čak i u slučaju da entiteti nemaju dovoljno sredstava za servisiranje obaveza. U tom smislu je i u Zakonu o finansiranju institucija BiH, u dijelu koji reguliše privremeno finansiranje, posebno navedeno da će se plaćanje ino duga vršiti u skladu sa dospijećem obaveza (član 11. stav 3) i u slučaju kada nije usvojen budžet za tekuću godinu”, navodi se u pismu.

Špirić je podsjetio da su, takođe, postojećim zakonima jasno definisani tehnički postupci koje moraju preduzeti entitetska ministarstva finansija, Uprava za indirektno oporezivanje (UIO) i Ministarstvo finansija i trezora BiH kako bi sredstva za servisiranje ino duga bila raspoloživa u momentu dospijeća obaveza i kako bi Centralna banka u ime BiH blagovremeno izmirila obaveze.

On je napomenuo da se tu radi o servisiranju ino obaveza iz 2012. godine, da postoje otplatni planovi koji su dostavljeni Upravi za indirektno oporezivanje (UIO), da Uprava u skladu sa Zakonom o jedinstvenom računu i raspodjeli prihoda i na osnovu primljenih otplatnih planova umanjuje sredstva za finansiranje entiteta i direktno vrši prenos sredstava za servisiranje ino duga na poseban račun u Centralnoj banci BiH, pa je pozivanje na Budžet institucija BiH za 2011. godinu kao osnov za servisiranje ino duga apsolutno bespredmetno.

“Uzimajući sve ovo u obzir, jasno je da sistem finansiranja ino duga funkcioniše, jer su primjenom postojećeg zakonodavstva namjenska sredstva obezbijeđena i raspoloživa su na računu za serivisiranje ino duga kod Centralne banke BiH, što pokazuje da su entiteti, odnosno BiH kreditno sposobna, solventna i likvidna, ali da je problem u neblagovremenom izvršavanju obaveza pojedinih institucija”, navodi se u pismu.

Špirić je pismo dostavio i Parlamentarnoj skupštini BiH, Predsjedništvu BiH, Centralnoj banci BiH, vladama Republike Srpske i Federacije BiH, te Kancelariji EU u BiH i OHR-u.

Visoki predstavnik za BiH Valentin Incko naglasio je na sastanku sa ministrom finansija i trezora BiH Draganom Vrankićem da usvajanje bilo kojeg budžeta, uključujući budžet za 2011. godinu, mora biti u skladu sa procedurama koje određuje Ustav.

”Domaće institucije treba da riješe problem na način koji će omogućiti finansiranje institucija države i otplatu spoljnog duga, a koji će istovremeno slijediti zakonski i ustavni poredak”, rekao je Incko.

Incko je na sastanku, održanomu Sarajevu, zahvalio Vrankiću na veoma uspješnom mandatu, te na kontinuiranoj posvećenosti i trudu za BiH i njene finansije, saopšteno je iz OHR-a.