BRISEL/ATINA – Lideri Evropske unije upozorili su sinoć da je potrebno da Atina poboljša stanje grčkih finasija mnogo brže, ukoliko želi „svoj hitno potreban novac”.
„Dogovor je dogovor“, rekao je holandski premijer Mark Rute pokazujući ogorčenost koja je prisutna među mnogim evropskim liderima o tempu kojim je grčki premijer Aleksis Cipras sprovodi sporazum od 20. februara uz obećanja da će pogurati reforme u zamjenu za njihovu pomoć da Grčka ostane solventna, javio je AP.
S druge strane Cipras je izašao pred evropske lidere u Briselu i naveo da „su EU potrebne smjele političke inicijative“.
On je pozvao evropske lidere na samitu EU da mu pomognu da gotovinom prevaziđe dužničku krizu, uprkos upozorenjima Njemačke da ne treba da očekuje, tim potezom, uspjeh.
Strahovi Evrope su povećani, da se nova Ciprasova vlada neće držati planiranih reformi u cilju štednje, pošto je juče grčki parlament usvojio krizni zakon s namjerom da se ukaže pomoć siromašnima, navodi američka agencija.
Cipras je, s druge strane, primjetio da je kontradiktorno da Evropa prihvata da postoji humanitarna kriza u Grčkoj, dok u isto vrijeme optužuje Grčku da povlači jednostrane poteze kada glasa za mjere da se nose sa krizom, navodi se u saopštenju Vlade iz Atine.
Grčki premijer je istovremenom optužio kreditore iz EU, Međunarodnog monetranog fonda (MMF) i Evropske centralne banke (ECB) da „drže crvene kartone“ i naveo da to „koči napredak“ o zaokruživanju 240 milijardi evra finansijske pomoći Grčkoj do juna, kako je dogovoreno prošlog mjeseca.
Vrijeme ističe za Atinu, pošto danas dolazi krajnji rok za ratu duga, kada Grčka mora da plati 300 miliona evra MMF i isplati 1,6 milijardi evra u državnim obveznicama, podsjeća Asošijejted pres.
Merkelova odbacila mogućnost rješenja grčke krize na samitu
Njemačka kancelarka Angela Merkel odbacila je mogućnost postizanja rješenja za grčku dužničku krizu na samitu evropskih lidera u Briselu, uprkos apelu Atine na preduzimanje odlučnijih akcija za okončanje krize.
„Željela bih da kažem da ne očekujete nikakvo rješenje niti ikakav napredak. Ovo nije format za danas“, izjavila je Merkelova novinarima po dolasku na samit, a prenosi agencija Frans pres.
Sa druge strane, grčki premijer Aleksis Cipras, koji je suočen sa manjkom finansijskih sredstava kod kuće, trebalo bi da danas zatraži od Brisela puštanje posljednje tranše pomoći od sedam milijardi evra iz međunarodnog paketa pomoći ukupne vrijednosti od 240 milijardi evra kako bi zvanična Atina platila svoje račune.
„Evropskoj uniji su potrebne odlučnije političke inicijative koje poštuju kako demokratiju tako i sporazume, kako bi stavila tačku na krizu i krenula put rasta“, rekao je Cipras po dolasku u Brisel.
Zvanični Brisel, međutim, insistira na tome da Cipras ostane pri reformama koje je njegova vlada obećala kada je dobila četvoromjesečno produženje programa finansijske pomoći u februaru.
U Grčkoj finansijska situacija i dalje „opasna“
Finansijska situacija u Grčkoj ostaje „opasna“ i dvije do tri milijarde evra biće potrebne u kratkom roku da se izbjegne bankrotiranje države, rekao je predsjednik evropskog parlamenta Martin Šulc.
Šulc je izjavio radiju „Dojčlandfunk“ da Atina mora da do kraja marta izvrši novu isplatu dugovanja, da je likvidnost njenih banaka niska i da je centralna banka Grčke skoro iscrpila svoje kapacitete za refinansiranje bankarskog sistema.
„Bilo bi bolje da se Grčka drži preuzetih obaveza, kako bi nova finansijska pomoć stigla“, dodao je Šulc uoči samita EU u Briselu na kojem će biti razmatrano i pitanje Grčke.
Šulc je rekao da bi Atina trebalo da pokaže otvorenije volju da sarađuje.
Predsjednik Evropske komisije Žan-Klod Junker izjavio je da bi želio da Grčka kroz dijalog izađe iz ćorsokaka u kojem se nalazi.
„Grčka je u posljednje tri godine preduzela brojne reforme, napravila mnogo budžetskih ušteda, ostvarila primarni budžetski suficit. Nije tačno da Grčka nije uložila napore“, ocijenio je Junker za francuski radio „Evropa 1″.
On je dodao da je ponovo pozvao grčkog premijera Aleksisa Ciprasa da ispoštuje preduzete obaveze.
„Ne vjerujem da će doći do novog zemljotresa na horizontu, jer smo preduzeli mjere koje će nam omogućiti da bolje reagujemo na neku novu krizu ukoliko do nje dođe“, napomenuo je Junker.
Kreditori sprečavaju rad vlade u Atini
Grčki vicepremijer Janis Dragasakis optužio je grčke kreditore, Evropsku uniju i Međunarodni monetarni fond, da sprečavaju vladu u Atini da radi svoj posao, istovremeno priznajući da je njegova vlada suočena sa manjkom finansijskih sredstava.
„Ne dozvoljavaju nam da vladamo“, izjavio je Dragasakis za grčku televizijsku stanicu Alfa TV, samo nekoliko sati uoči sastanka evropskih lidera sa grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom u Briselu, prenosi agencija Frans pres.
Kako navodi francuska agencija, Cipras želi da pregovara o uslovima međunarodnog paketa pomoći Grčkoj u iznosu od 240 milijardi evra, ali nekolicina evropskih članica, uključujući Njemačku, ostaje pri čvrstom stavu da Atina mora ispoštovati ranije obaveze prema kreditorima.
„Imamo problem sa likvidnošću. Nismo dobili zajmove od avgusta prošle godine, iako plaćamo sve naše dužničke obaveze“, izjavio je Dragasakis.
Javna preduzeća pozvana da pomognu Vladi
Vlada Grčke vrši pritisak na javna preduzeća da pozajme državi novac na kraći rok da zemlja ne bi bankrotirala, piše danas grčki list „Katimerini“.
Vlada premijera Aleksisa Ciprasa već je na ovaj način koristila rezerve iz penzionog fonda, rekli su Rojtersu zvaničnici ranije ovog mjeseca.
„Katimerini“ piše, pozivajući se na neimenovane izvore, da Vlada poziva glavna komunalna preduzeća, vodovod i elektroprivredu, da prihvate sporazum o kratkoročnim pozajmicama sa grčkom agencijom za dugove.
List piše da je na listi kompanija i telekom OTE, iako država u njemu ima vlasnički udio od samo deset odsto. Firma je 40 odsto u vlasništvu „Dojče telekoma“.
Grčkoj je hitno potrebno da odblokira preostala sredstva od svojih kreditora, nakon što je dobila produženje programa finansiranja za četiri mjeseca, pod uslovom da provede niz reformi. (Agencije)
