ZAGREB – Zbog ekonomske krize i recesije, u kojoj se Hrvatska nalazi već šestu godinu zaredom postala je svojevrsni svetski fenomen, pišu regionalni mediji.
Mnogi menadžeri i kompanije kao i država nastoje da uštede, ali rezovi ne moraju biti obavezno otkazi koji mogu dovesti do novih troškova, upozoravaju finansijski stručnjaci.
Najveća greška je otpuštanje radnika sa dugogodišnjim iskustvom u koje je akumuliran know-how , posebnojer će oni ponovo zatrebati u procesima razvoja, kada se iscrpe sve ostale opcije za sniženje troškova, smatra slovenački stručnjak za smanjenje troškova Ervin Pfeifer koji je nedavno održao nekoliko predavanja hrvatskim postdiplomcima koji izučavaju evropske poslovne studije.
Linearni rezovi teraju najsposobnije
Njegovo mišljenje deli i stručnjak za tržište rada na zagrebačkom Institutu za javne finansije Predrag Bejaković koji ističe da su "linearni rezovi" daleko najgora opcija, jer u njima često odlaze najsposobniji. Ističe da zna dosta slučajeva, u naučnim ustanovama na primer, gde su zbog štednje bez posla ostali naučnici koji su trebali da budu nosioci razvoja, dok je administrativno osoblje ostalo u ime socijalne osetljivosti.
Stručnjaci podsećaju da otpuštanje zaposlenih, kao najjednostavnija mera štednje, za sobom vuče i mnoge druge troškove poput otpremnina, naknada za nezaposlene, troškove ponovnog zapošljavanja i tužbi za nezakonit otkaz. Ne treba zaboraviti ni pad morala otpuštenih, kao i troškove za ono što su otpušteni radnici doprinosili te za njihov prekovremeni rad koji će neko morati da "pokrije".
Dakle, preduzeće bi, kao i država, pri rezanju troškova trebalo da vodi računa o svim oblicima troškova bili oni merljivi poput fiksnih i varijabilnih, ili nemerljivi poput "troškova propuštenih prilika".
Pfeifer smatra da racionalizacija troškova mora biti isplativa i da se pritom nipošto ne sme ugroziti kvalitet poslovanja. Primenom strategije "Cost Killing" koja se poslednjih godina izučava i na univerzitetima moguće je sniziti troškove, ali istovremeno prodati i najsavremenija rešenja koja će doprineti poslovnom rastu. Ističe i da svaka štednja koja nije dobro isplanirana može doneti više štete nego koristi, ali i da racionalizacija da bi imala rezultata, uz kvalitetnu pripremu, zahteva sprovođenje na svim područjima.
U ekonomskoj teoriji kao tri ključna elementa smanjenja troškova u nekoj kompaniji navodi se smanjenje ukupnih operativnih troškova, odnosno hijerarhijskih nivoa odlučivanja, unapređenje upravljanja komunalnim ugovorima i odnosima, što se odnosi na kontrolisanje fiksnih troškova preduzeća i smanjenje viškova unutar svih odeljenja u kompaniji, a odnosi na sistematski i odgovorno upravljanje troškovima u svim segmentima poslovanja.
Nepoverenje dovodi do niske stope socijalnog kapitala
"Čini se da je iskorištavanje postojećih ljudskih kapaciteta presudna odrednica, a mi je nedovoljno iskorišćavamo", kazao je Bejaković, ističući da ljude u bilo kom sistemu, bez obzira da li je reč o državi ili firmi, potrebno dodatno usavršavati i obrazovati. No, ističe da su za to neophodni jasni podsticaji što u Hrvatskoj nije slučaj. "Ako dobro poslujete samo zato što ste bliski nekome u političkom vrhu nije vam jako bitno da iskorišćava svoje ljudske kapacitete, dok u javnom sektoru vaše napredovanje često uopšte ne zavisi od postignutih rezultatata".
Pozivajući se na dugogodišnje iskustvo Pfeifer navodi da rad na promenama osim jasne vizije iziskuje i puno komunikacije i pregovaranja, jer većina zainteresovanih uvek ima osetno više argumenata protiv nego za bilo kakav iskorak.
Kao jedan od gorućih hrvatskih problema upravo na tom polju Bejaković navodi nedostatak međusobnog poverenja koji dovodi do niske stope tzv. socijalnog kapitala što se definiše kao ukupna masa svih naših znanja i sposobnosti koja nije jednaka zbiru pojedinačnih znanja. "Samo ako znanja iskorišćavamo zajedno možemo napredovati. U Hrvatskoj nismo loši s pojedinačnim znanjima, ali smo jako loši sa socijalnim kapitalom zbog međusobnog nepoverenja", uveren je Bejaković.
Poput Pfeifer i on veruje da tzv. outsorcing kvalitetno rešenje i da bi njegova administrativna zabrana bila loš potez. Smatraju da može biti vrlo efikasan kao i zapošljavanje preko agencija koje nužno ne moraju podrazumevati lošu zaštitu radnika, kao što tvrde sindikalne vođe. (Agencije)
