FRANKFURT – Nedavni javni nastup dvojice „jastrebova“ unutar Evropske centralne banke (ECB) pokazao je da je ta institucija, i nakon lansiranja programa otkupa obveznica, podijeljena u pogledu pravca monetarne politike, piše Poslovni dnevnik.
Jens Vajdman i Klas Knot, guverneri njemačke i holandske centralne banke, izjavili su da će posljednji monetarni podsticaj ECB-a usporiti reforme u „ranjivijim“ članicama, poput Francuske i Italije, i da će ih skrenuti s puta budžetske štednje.
Razlog je jednostavan – zaduživanje je još jeftinije, pa štednja više nije u fokusu, navodi se u tekstu.
Uticaj upumpavanja 60 milijardi evra mjesečno iz ECB najbolje se vidi u slučaju njemačkog duga – sve obveznice sa dospjećem kraćim od sedam godina trenutno imaju negativan prinos.
„Ako se članice naviknu na takve finansijske uslove, to može da dovede do slabljenja njihove motivacije za dalju konsolidaciju ili reformske mjere“, izjavio je evropskim medijima šef Bundesbanke.
Klas Knot iz centralne banke Holandije bio je još oštriji, ocjenjujući da „još dugo neće biti fiskalne discipline u evrozoni ili će je biti vrlo malo“.
Holandski guverner posebno je u svojim kritikama apostrofirao Francusku, drugu najveću evropsku ekonomiju, koja je prekršila ograničenja o budžetskom deficitu (tri odsto BDP-a) čak 11 puta u posljednjih 16 godina, a najavila je da će ih kršiti i sljedeće tri godine, prenosi Poslovni.
Potrebna veća harmonizacija bankarskih propisa
Predsjednica evropskog Jedinstvenog nadzornog mehanizma (JNM), regulatora koji će nadzirati banke evrozone, Danijel Nui izjavila je da, iako je ostvaren napredak u harmonizaciji bankarskih propisa u evrozoni, još ima dosta prostora za napredovanje u toj obalsti.
JNM je formiran u okviru Evropske centralne banke u cilju nazora bankarskog sektora u evropskoj monetarnoj uniji i radi na uvođenju jedinstvenih propisa u bankama evrozone, prenosi agencija Frans pres.
„Jedinstveni propisi prvi su korak ka široj harmonizaciji, ali na tom polju nije ostvaren dovoljan napredak. Da bismo ostvarili dosljednu superviziju, potrebni su nam usklađeni propisi“, insistira Nui.
JNM, koji je počeo sa radom krajem prošle godine, identifikovao je više od 150 problema koji koče efikasnost novog sistema nadzora banaka, navela je ona.
„ECB podržava sve inicijative u cilju premošćavanja razlika u propisima na nacionalnom nivou i pojednostavljenja postojećih propisa“, dodala je Nui.
Ulaskom Litvanije u evrozonu u januaru, ECB sada direktno nadzire 123 bankarske grupacije (oko 1.200 banaka) koje drže blizu 85 odsto ukupnih bankarskih sredstava u evrozoni. Oko 3.500 manjih banaka pod kontrolom su nacionalnih regulatora. (Agencije)
