SARAJEVO – Promet na berzama u BiH tokom ekonomske krize manji je za gotovo 60 odsto, vrijednost akcija značajno je pala, ali je štednja u bankarskom sektoru povećana za 7,7 odsto, izjavio je guverner Centralne banke BiH Kemal Kozarić. 
On je rekao da to nikako ne znači da ne treba nastaviti privatizaciju putem berze, jer je to najtransparentniji način gdje svi potencijalni investitori imaju jednake uslove.
“To je ujedno način da se prikupe sredstva i da najbolja ponuda dobije priliku da privatizuje značajan dio državnog kapitala”, izjavio je Kozarić na Međunarodnoj konferenciji Sarajevske berze /SASE/ pod nazivom “Kapitalne investicije i tržište kapitala u Federaciji BiH.
On je istakao da je u svemu tome bitna politička stabilnost, te naveo da se nada da će, poslije opštih izbora u BiH, brzo biti formirana nova vlast i da će biti stvoren bolji ambijant za ekonomiju, a tako i za tržište kapitala.
Direktor Sarajevske berze Zlatan Dedić rekao je da je peta Međunarodna konferencija SASE tradicionalni skup tokom kojeg ova institucija tržišta kapitala prezentuje aktuelne teme u vezi sa ukupnim ekonomskim razvojem BiH.
“Tako je ovogodišnja konferencija posvećena kapitalnim investicijama i tržištu kapitala u FBiH prateći napore federalne Vlade za investicionim ciklusom, naročito u elektro-energetskom i sektoru putne infrastrukture”, naglasio je Dedić.
Prema njegovim riječima, cilj ove konferencije, s obzirom na velika sredstva koja će biti potrebna za finansiranje tih projekta, jeste da pokaže da je tržište kapitala jedan od mogućih modela finansiranja, odnosno da budu prikupljena sredstva.
“Mi ćemo ovdje pokazati neke prednosti zbog čega bi kompanije, koje su potencijalni nosioci tih projekata, trebalo da izađu na tržište kapitala, emituju vrijednosne papire i na taj način raspolažu tim sredstvima u smislu investiranja”, rekao je Dedić.
Direktor SASE naveo je da novi projekt “izlazak u javnost i javne emisije”, koji ima cilj da pokaže porodičnim kompanijama i kompanijama, koje su organizovane kao društva sa ograničenom odgovornošću /DOO/ i koje raspolažu sa limitiranim kapitalom za svoj razvoj, da je tržište kapitala jedan od mogućih modela.
Premijer Federacije BiH Mustafa Mujezinović izjavio je da će Vlada i Parlament FBiH u narednom periodu morati da donesu odluku o načinu investiranja u elektro-energetski sektor.
On je na konferenciji rekao da pred pravnim subjektima koji bi trebalo da investiraju u FBiH stoji pretežak zadatak, jer je odlučeno da se ne prenosi vlasništvo nad energetskim objektima.
“Odlukom Vlade FBiH otvorena je još jedna mogućnost da neko da kredit. U ovom trenutku pojavila se kompanija koja je spremna dati garancije i omogućiti dobijanje kredita `Elektroprivredi`, odnosno projektnoj kompaniji koja bi bila formirana za izgradnju konkretnog `Bloka sedam` za Tuzlu, pa i `Bloka osam` u Kaknju”, pojasnio je Mujezinović.
Prema njegovim riječima, u tom slučaju svo vlasništvo nad energetskim objektima ostaje BiH, a time bi i 10 odsto akcionara “Elektroprivrede BH” bili direktno uključeni.
Mujezinović je izrazio nadu da će se u postizbornom periodu o tome pozitivno izjasniti i investicioni fondovi koji imaju više od pet odsto akcija u ovoj firmi, te da će i federalni Parlament dati svoju saglasnost, kako bi ove investicije mogle da krenu.
On je istakao da bi se otplata vršila iz proizvedene energije, što je jedini mogući izvor za finansiranje ovakvih projekata.
Govoreći o javnoj potrošnji, federalni premijer je naglasio da je problem ovog entiteta to što je bruto društveni proizvod /BDP/ mali, a FBiH ima fiksne troškove – policija, poreska uprava, inspekcije, koji se ne mogu smanjivati.
“Ovaj procenat od 47 odsto javne potrošnje od BDP-a prizilazi iz toga što je BDP mali, a što je direktna posljedica stanja u svjetskoj ekonomiji, zbog ratnih razaranja i slabe ekonomije u BiH”, rekao je Mujezinović i dodao da je njegova želja da FBiH ne koristi tranše kredita, a što bi moglo biti postignuto isključivo povećanjem vlastitih izvornih prihoda.
