VAŠINGTON – Male su šanse da globalna ekonomija padne u recesiju, uprkos ekonomskom uticaju šokantne odluke Velike Britanije da izađe iz Evropske unije, izjavila je direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Kristin Lagard.
Lagard je, u intervjuu za agenciju Frans pres, istakla da to takođe uveliko zavisi od Britanije i da je potrebno da Evropska unija ubrzano izradi jasan okvir i vremenski period razlaza koji će eliminisati neizvjesnost.
Neophodno je i da Evropska unija, kako je istakla, bude transparentnija poslije Bregzita.
Ona se, takođe, osvrnula na rad svoje institucije, navodeći da MMF mora bolje da služi „gubitnicima“ u procesu globalizacije.
„Globalizacija je donijela dosta toga što je dobro i izvukla je mnoge ljude iz siromaštva, ali je isto tako iznjedrila gubitnike, ljude koji su izgubili radna mjesta zbog jeftinijeg lanca snadbjevanja“, rekla je Lagard.
Gubitnicima se mora pomoći, a MMF će nastaviti da poklanja veću pažnju pitanjima kao što su rastuća nejednakost, osnaživanje žena, klimatske promene i korupcija, poručila je šefica MMF-a.
Britanski sektor nekretnina – prva žrtva Bregzita
Šok uzrokovan odlukom Velike Britanije da izađe iz Evropske unije je u protekloj nedelji pogodio sektor nekretnina, pri čemu je jedna inostrana banka obustavila kredite za kupovinu nekretnina u Londonu, dok su se pojedini investitori povukli iz komercijalnih ugovora.
Londonsko tržište nekretnina je, kako navodi agencija Rojters, već dugo magnet za inostrane investitore, zbog čega su cene nekretnina u britanskoj prestonici znatno porasle.
Ipak, singapurska banka Junajted Oversis Banka (UOB) je prošle nedelje privremeno suspendovala program kreditiranja kupovine nekretnina u Londonu, a druge azijske banke su takođe izrazile bojazan zbog potencijalnih investicionih rizika.
"Niz ugovora za koje znam je raskinuto ili je njihova realizacija odložena. Svi trenutno prave pauzu, dok se ne ustanovi nova normala", izjavio je direktor odeljenja za prodaju nekretnina pri advokatskoj kancelariji "Irvin Mičel".
Prema njegovim rečima, jedan američki privatni investicioni fond, vredan preko 40 miliona dolara, odložio je prošle nedelje kupovinu jednog regionalnog šoping centra na nekoliko meseci, dok je jedan francuski prodavac luksuzne robe odložio otvaranje prodavnice u Londonu posle odluke Britanije da izađe iz EU.
Odluka Britanije od 23. juna je već prouzrokovala kolaps vlade i stvorila je duboko podeljenu zemlju, ocenjuje Rojters, podsećajući da je guverner centralne banke Engleske, Mark Karni, prošle nedelje izjavio da će britanskoj ekonomiji verovatno trebati dodatni podsticaji tokom leta, s obzirom na pogoršanje perspektiva.
Karni je, takođe, naveo da su transakcije u oblasti komercijalnih nekretnina prepolovljene u odnosu na prošlogodišnji rekord i da je aktivnost u oblasti kupovine stambenih nekretnina znatno usporila.
Britansku građevinsku industriju pokosio Bregzit
Britanska građevinska industrija zabeležila je u junu najgori pad u sedam godina zbog povećane zabrinutosti u vezi sa referendumom o članstvu u Evropskoj Uniji, pokazalo je istraživanje koje je uglavnom sprovedeno uoči glasanja 23. juna za izlazak Britanije iz EU.
Prema novim finansijskim podacima kompanije Markit, indeks menadžera nabavke (PMI) u građevinskom sektoru pao je sa majskih 51,2 boda na 46,0 poena u junu, na najniži nivo od juna 2009, što bi mogao da bude znak da pogoršanje tek sledi, izveštava agencija Rojters.
To je prvi put od aprila 2013. godine da je ovaj indeks pao ispod nivoa od 50 poena, koji razdvaja pad od rasta.
"Ovo je apsolutno zastrašujući izveštaj koji podgreva ozbiljnu zabrinutost za građevinski sektor…(i) može samo intenzivirati brigu oko toga koliko će građevinski sektor biti pogođen glasanjem za Bregzit", kaže Hauard Arčer, vodeći britanski ekonomista u kompaniji IHS Global Insajt.
Pojedini investitori se već povlače iz komercijalnih ugovora o nekretninama u Londonu, mada je slika mešovita pošto oštar pad funte čini britansku prestonicu jeftinijom za strance.
Građevinska industrija će se, ipak, verovatno suočiti sa troškovnim pritiscima zbog Bregzita, budući da se mnogi materijali uvoze iz drugih zemalja EU.
Mnogo građevinskih radnika takođe dolazi iz Evrope, i Britanija može za njih postati mesto gde će se teško zapošljavati ubuduće, prenosi britanska agencija.
Bregzit je opasan za norveški izvoz i banke
Odluka Velike Britanije da izađe iz Evropske unije bi mogla da naškodi izvozu Norveške u Britaniju i ugrozi profitabilnost bankarskog sektora te nordijske zemlje, upozorio je nedavno Međunarodni monetarni fond (MMF).
"Ukoliko britanski izlazak iz EU bude praćen značajnim usporavanjem Ujedinjenog Kraljevstva, to bi moglo da našteti norveškom izvozu u Ujedinjeno Kraljevstvo", navodi se u godišnjem izveštaju MMF-a o norveškoj ekonomiji, a prenosi agencija Rojters.
Bregzit bi mogao negativno da utiče i na profitabilnost norveških banaka, osiguravajućih kuća i kompanija za prodaju nekretnina, s obzirom na njihovu direktnu i indirektnu izloženost, dodaje se u izveštaju.
Fond je preporučio Oslu da bude spreman kako bi obezbedio likvidnost bankama ako zatreba, kao i da udvostruči napore s ciljem ostvarivanja nove ekonomske saradnje i trgovinskih ugovora.
MMF je ponovio da će ekonomija Norveške porasti za 1,1 odsto u ovoj godini i za 1,7 odsto u 2017. godini, dok će stopa nezaposlenosti dostići 4,7 odsto u ovoj i 4,5 odsto u narednoj godini.
Britanija je treća najveća destinacija za izvoz robe proizvedene u kontinentalnom delu Norveške, a uglavnom se, kako navodi Rojters, izvoze plodovi mora, uključujući losos.
Norveška je, takođe, jedan od vodećih snabdevača gasom Britanije, a njen 860 milijardi dolara "težak" investicioni fond, drugi najveći na svetu, ključni je inostrani investitor u Britaniji. (Agencije)
