BANJALUKA – Međunarodni monetarni fond (MMF) zadržao je prognozu privrednog rasta BiH u najnovijem izvještaju na 2,2 odsto, koliko su predvidjeli i u proljećnom izvještaju, dok je stopa inflacije snižena sa pet na četiri odsto. 
Prema procjenama stručnjaka MMF-a, BiH bi u idućoj godini trebalo da ostvari privredni rast od tri odsto, dok bi potrošačke cijene istovremeno trebalo da porastu 2,5 odsto.
Kada su u pitanju zemlje u regionu, prema prognozama MMF-a, Srbija bi u ovoj godini trebalo da ostvari privredni rast od dva, a u sljedećoj tri odsto. Stopa inflacije u Srbiji će ove godine iznositi 11,3 odsto, dok će u 2012. biti četiri odsto.
MMF Hrvatskoj prognozira rast BDP-a od tek 0,8 odsto u ovoj i 1,8 odsto u 2012. godini. Za Makedoniju se očekuje privredni rast od tri odsto u ovoj i 3,7 odsto u idućoj godini, kao i stopa inflacije od 4,4 odnosno dva odsto. Prognoza za Crnu Goru ukazuje na rast BDP-a od dva odsto u 2011. i 3,5 odsto u 2012. godini.
U izvještaju MMF-a navodi se da je globalni oporavak zastao, a da su rizici od novog sunovrata povećani. MMF je snizio prognozu rasta 17 članova evrozone na 1,6 odsto u ovoj godini i 1,1 odsto u 2012, u odnosu na raniju prognozu iz juna od dva odnosno 1,7 odsto.
– Ukoliko dužnička kriza iz perifernih članica evrozone nastavi da se širi na najveće privrede tog bloka, vjerovatno će doći i do značajnog poremećaja globalne finansijske stabilnosti – navodi se u izvještaju MMF-a.
MMF je upozorio da su razgovori o raspadu evrozone “ludost” i pozvao evropske čelnike da stišaju “svoje disonantne tonove”, koji destabilizuju finansijska tržišta i prijete novim uvlačenjem regije u recesiju.
– Evropska unija mora hitno da sprovede svoj paket pomoći namijenjen pogođenim zemljama, a u međuvremenu Evropska centralna banka treba da nastavi program kupovine obveznica – ističe MMF.
U izvještaju MMF-a predviđa se prilično snažan rast BDP-a do 6,4 odsto u zemljama u razvoju i privredama u usponu, ali samo 1,6 odsto u razvijenim ekonomijama.
Tri zahtjeva
Izvještaj MMF-a ukazuje na tri rizika po globalnu ekonomiju, koji zahtijevaju odlučnu akciju. Prvo, u evrozoni, banke moraju da budu ojačane, ali i da smanje rizike, što zahtijeva dodatni kapital. Glavni prioriteti SAD treba da budu sastavljanje plana za srednjoročnu finansijsku konsolidaciju, da bi se javni dug postavio na put održivosti i treće, vlada u Japanu bi morala da sprovodi ambicioznije mjere, da bi smanjila visoki javni dug, uz istovremenu obnovu oblasti pogođenih zemljotresom i cunamijem.
