Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) ostaće uz BiH sve dok postoji i sve dok BiH ne postane članica Evropske unije i dok god vlasti ove zemlje žele da EBRD bude prisutna na ovim prostorima, rekao je to šef kancelarije tog kreditora u BiH Đulio Moreno. 
– U protekle tri godine EBRD i BiH potpisali su 31 projekat ukupne vrijednosti 600 miliona evra, kojima su finansirani brojni projekti, i dalje smo otvoreni za sve projekte koji bi mogli da pomognu privredi BiH – rekao je Moreno.
Nedavno je država BiH dala garanciju za kredit EBRD-a od 50 miliona evra koji je namijenjen Agenciji za osiguranje depozita BiH za podizanje nivoa osiguranih depozita sa 20.000 na 50.000 maraka. Koliko će ovo doprinijeti poboljšanju stabilnosti finansijskog sektora BiH i vraćanju povjerenja stanovništva u banke?
MORENO: Ovo je prvi projekat takve vrste koji je EBRD finansirala u bilo kojoj zemlji. Riječ je o stend-baj aranžmanu sa EBRD-om u vrijednosti od 50 miliona evra koji će se koristiti samo u slučaju da se neka od komercijalnih banaka u BiH nađe u problemima. To znači, ako sada imate štednju u komercijalnoj banci, ta štednja je osigurana do iznosa od 20.000 maraka, ali uz ovaj aranžman EBRD-a garancija na postojeću štednju podiže se na 50.000 maraka, čime se pokriva više od 80 odsto svih štednih uloga u zemlji. Ovaj potez će povećati finansijsku stabilnost banaka i time podići nivo povjerenja koje stanovništvo u BiH ima u banke.
BiH i EBRD prešli su na model zaključivanja kreditnih sporazuma između ove banke i krajnjih korisnika, uz garanciju države BiH. Šta to konkretno znači za zemlju?
MORENO: Model zaključivanja kreditnih sporazuma između EBRD-a i krajnjih korisnika, uz garanciju BiH, predstavlja amandman na zakon koji je nedavno usvojen i koji je veoma bitan jer nam sada omogućava da potpisujemo ugovore i sa krajnjim korisnicima, kao što su, na primjer, firme u energetskom sektoru. Značaj ovoga ispoljava se u tome što se time povećava i odgovornost krajnjeg korisnika, a EBRD će biti u stanju da provjeri na koji način se raspolaže datim novcem, što je već ustaljena praksa u većini zemalja u kojima ERBD funkcioniše.
Da li je EBRD dugoročno zainteresovana za partnerstvo sa BiH?
MORENO: EBRD će ostati uz BiH dok god postoji. Planiramo da ostanemo u ovoj zemlji dok BiH ne postane članica Evropske unije i dok god vlasti BiH žele da EBRD bude prisutna na ovim prostorima. U protekle tri godine EBRD i BiH potpisali su 31 projekat ukupne vrijednosti 600 miliona evra, kojima su finansirani brojni projekti, i dalje smo otvoreni za sve projekte koji bi mogli da pomognu privredi BiH.
Ima li BiH ekonomske predispozicije za ulazak u EU? Šta je sa ekonomskog stanovišta potrebno uraditi da bi se to ostvarilo?
MORENO: Smatram da je za ulazak BiH u EU najvažnije da se u što skorije vrijeme sprovedu reforme koje se odnose na pojednostavljenje administracije. Zainteresovani ulagači u BiH, za običnu gradnju na primjer, moraju da nabave desetak različitih dokumenata uz veoma komplikovane procedure. Pojednostavljenje administracije u BiH za ovu zemlju neće biti važno samo zbog pristupanja EU, nego će se na taj način u širem smislu unaprijediti ekonomski sektor.
BiH se trenutno nalazi u poziciji da može da izgubi stend-baj aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) zbog neispunjenja uslova za drugu tranšu. Kakav bi utisak u evropskim i svjetskim finansijskim institucijama ovo moglo da ostavi? Kakve posljedice očekuju BiH?
MORENO: Nadamo se da neće doći do toga da BiH izgubi dio implementacije druge faze stend-baj aranžmana sa MMF-om. U slučaju da se desi da BiH ne ispuni uslove za drugu tranšu, može se reći da bi to bio negativan element za BiH. To bi značilo da nema druge tranše MMF-a niti kredita Svjetske banke, a postoji i mogućnost da se izgubi jedan potencijalni kredit od 100 miliona evra iz Evropske unije, koji je, takođe, uslovljen aranžmanom sa MMF-om.
Iako su pojedine evropske zemlje krajem prošle godine počele da bilježe prve pozitivne ekonomske pokazatelje, oporavak od krize i dalje je na krhkim osnovama. Gdje se BiH, u poređenju sa Evropom, nalazi kada je riječ o oporavku?
MORENO: Situacija u BiH tokom prošle godine bila je "malo manje" teška nego što je to bio slučaj u nekim drugim zemljama. Čitav region u kojem funkcioniše EBRD je imao negativan rast, u prosjeku od minus šest odsto, dok je taj negativan rast u BiH bio između minus četiri i minus pet odsto. S obzirom na razvoj okolnosti, tokom ove godine u BiH se nadamo pozitivnom rastu koji bi se kretao između 0,6 i 0,8 odsto.
