BEČ – Prezasićenost globalnog tržišta naftom će dodatno biti ublažena u ovoj i narednoj godini zahvaljujući smanjenju proizvodnje nafte u nečlanicama Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), a naročito u SAD, saopštio je taj naftni kartel.
U mjesečnom izveštaju za jul, OPEK predviđa da će proizvodnja nafte u nečlanicama OPEK-a pasti na 56 miliona barela dnevno u 2016. godini sa 57 miliona barela dnevno iz 2015. godine, prenosi agencija Frans pres.
Za 2017. godinu, OPEK prognozira dalji pad proizvodnje na 55,9 miliona barela dnevno, dijelom zbog očekivanog smanjenja proizvodnje američkih proizvođača nafte iz uljnih škriljaca, kojima je potrebna viša cijena nafte od aktuelnih 45-50 dolara za barel kako bi opstali.
Tražnja za naftom koju proizvodi 14 članica OPEK-a bi trebalo da iznosi 33 miliona barela dnevno u 2017. godini, što je za 1,1 milion više u odnosu na prognozu za 2016. godinu, navodi se u izvještaju OPEK-a.
„Tržišni uslovi će pomoći otklanjanju prekomjernih zaliha nafte u 2017. goldini“, dodaje se u izvještaju.
Ukupna globalna tražnja za naftom bi u 2016. godini, kako navodi OPEK, trebalo da poraste za 1,2 miliona barela dnevno, na 94,2 miliona barela, da bi u 2017. godini porasla na oko 95,3 miliona barela.
Cijene nafte su juče ponovo krenule naniže u trgovanju u Aziji nakon što su iz Američkog insituta za naftu ukazali na rast zaliha, obnovivši s jačim intenzitetom strahovanja u pogledu prevelike ponude, pri čemu su se trgovci, koji su pokupili dobitke poslije jučerašnjeg povećanja cijena, povukli.
Američka „laka“ nafta je oslabila za 27 centi (0,58 odsto) na 46,53 dolara za barel, a sjevernomorska nafta „brent“ se spustila 36 centi (0,74 odsto) na 48,11 dolara, izvještava agencija AFP.
Američki naftni institut je objavio rast prošlonedeljnih zaliha nafte za 2,2 miliona barela, pomutivši očekivanja o njihovom jačem padu u špicu glavne letnje sezone putovanja, kada Amerikanci idu na godišnji odmor.
Ovi podaci su uznemirili trgovce u iščekivanju današnjeg izveštaja Ministarstva energetike, koji se smatra ključnim pokazateljem tražnje u zemlji koja je vodeći svjetski potrošač nafte.
„Ako zalihe rastu to će izvršiti pritisak na cijene nafte, jer sezonski gledano, zalihe bi trebalo da imaju tendenciju pada bar do sredine avgusta“, kaže za „Bloomberg News“ analitičar kompanije Samsung Futures, Hong Sung Ki.
„Ali naravno, treba vidjeti da li će to biti jednokratno povećanje ili ne“, dodao je on.
Cijene oba tipa nafte su skočile gotovo pet odsto juče sa dvomjesečnog minimuma, nakon što je OPEK saopštio da očekuje smanjenje globalne prezasićenosti ponude u ostatku ove i u idućoj godini, zahvaljujući padu proizvodnje u nečlanicama naftnog kartela, posebno u SAD.
U poslednjih mjesec dana cijene su varirale u rasponu od 44 do 52 dolara za barel, nakon gotovo 13-godišnjeg minimuma od ispod 30 dolara na kom su bile u februaru, ali je rast proizvodnje u OPEK-u u junu oživeo strahovanja od preobimne ponude.
Provajder informacija iz oblasti energetike, kompanija S&P Global Plats saopštila je da se proizvodnja u članicama Organizacije zemalja izvoznica nafte popela za 300.000 barela dnevno u junu na skoro osmogodišnji maksimum od 32,73 miliona barela dnevno.
To se duguje privremenom oporavku pumpanja u Nigeriji i Libiji i „stalnom“ rastu proizvodnje u Saudijskoj Arabiji i Iranu, navedeno je u saopštenju kompanije.
„Imali smo bikove (optimizam) na tržištu nekoliko nedelja, a sad na scenu stupaju medvjedi (pesimizam)“, izjavio je Dejvid Lenoks, analitičar u kompaniji Fet Provets iz Sidneja.
„Tržište je prepoznalo da je višak ponude koji smo imali oslabio, ali da se sada vraća, jer poremećaji (u snabdjevanju) nestaju“.
Kanadski proizvođači se takođe postepeno vraćaju onlajn prodaji, obnavljajući zalihe u zemlji koja je najveći isporučilac sirove nafte na tržištu SAD-a, nakon požara koji je harao regionom naftnog peska Alberta od maja do jula ove godine, navodi francuska agencija.
