PEKING – Kineska ekonomija se postepeno hladi. Tempo rasta proizvodnje, trgovine na malo i investicija je usporen uprkos prognozama. Pritom vlasti ne nameravaju da preduzmu aktivne mere za stimulaciju ekonomije.
U julu se industrijska proizvodnja povećala samo za 9% u poređenju sa sličnim pokazateljem iz prošle godine. A pre svega nekoliko godina stručnjaci su smatrali da je kritična tačka usporavanja -11%. Podaci o maloprodaji i investicijama takođe su prevarili čak i najpesimističnija očekivanja otprilike za 0,5-1%. Po mišljenju analitičara, uz takvu dinamiku, ekonomija Kine ima sve šanse da uspori svoj razvoj do 7%, već u prvom kvartalu iduće godine.
Posle analize ove statistike profesor Njujorškog univerziteta Nuriel Rubini je sa zabrinutošću istakao da Kina ne može izbeći teško usporavanje. I ovo će se odraziti na celu svetsku ekonomiju, – rekao je on u zaključku. Međutim, američki profesor je prećutao da same SAD i Evropa guraju kinesku ekonomiju u neprilike. Tako je, na primer, prošle godine preko polovine američkih kompanija od kojih svaka ima preko milijardu dolara godišnjeg obrta, proizvodne kapacitete iz Kine vratilo u SAD.
Sličan proces se odvija i u Evropi. U januaru 2014. godine Evropska komisija je izdala specijalni kominike „Za evropsku industrijsku renesansu“ u kojem je apelovala na to da se udeo industrije u BDP EU sa 15 vrati na 20%.
Jasno je da su ovi procesi vezani za unutrašnje probleme u Evropi i SAD. Opasnost od nastanka krize koja se pojavljuje s vremena na vreme pokazala je potrebu za jačanjem realnog sektora. Međutim, kineski preduzimači previše zavise od spoljašnje konjunkture. Sve negativne pojave u ekonomiji glavnih trgovačkih partnera – SAD i zamalja EU – odmah se bolno odražavaju i na kinesko tržište, – smatra savetnik Instituta za savremeni razvoj Nikita Maslenikov.
Dešava se ono što mora da se desi. Zato što je prosečan rok života ovakvog ekonomskog modela – 20-30 godina. I Kina je došla do ivice kad sve treba veoma da se menja. Međutim, najnasušnije probleme – zavisnost od izvoza, promene u investiranju, dugovi lokalnih vlada – treba da se rešavaju hitno.
Ipak, država ne žuri da preuzme aktivne mere za stimulaciju ekonomije. Naprotiv, finansijski regulatori su čak pooštrili kreditnu politiku. Radi se o tome što je kriza 2008. godine pokazala da aktivno ulaganje sredstva samo produbljuje nastale probleme. Upravo za poslednjih 6 godina su veoma porasli dugovi lokalnih vlada i pojavili su se suvišni proizvodni kapaciteti.
Ali, kako se izvući iz situacije kad Kina gubi privlačnost kao svetska fabrika, a za zamenu celog ekonomskog modela može biti utrošeno mnogo godina? Najverovatnije će Kina u sadašnjim uslovima staviti akcenat na razvoj izvoza usluga, smatra glavni naučni saradnik Instituta za Daleki istok RAN Jakov Berger.
Izvoz usluga otvara široke mogućnosti za dalje napredovanje Kine na svetskim tržištima. Osim toga, to je jeftin način da se zaposli višak stanovništva. Otvaranje radnih mesta u oblasti usluga je mnogo jeftinije nego u oblasti industrije.
Udeo usluga u BDP NRK prošle godine je prvi put premašio udeo industrijske proizvodnje. Nekretnine, trgovina na malo i finansije su iznosili 46% BDP dok je udeo industrijske proizvodnje iznosio svega 44%. Međutim, ima još prostora za rast. Jer u razvijenim zemljama sfera usluga obezbeđuje do 70% obima ekonomije. Glavno je da ovaj rast bude veći od bekstva stranih kompanija iz Kine. Inače, za zemlju mogu nastupiti teška vremena. (Glas Rusije)
