BEOGRAD – Izmenama Zakona o porezu na imovinu privredi i građanima su nametnuti i po deset puta veći porezi nego prošle godine, ukazuju iz Unije poslodavaca Srbije.
Uvećavanjem poreza na imovinu pokušano je da se nadoknadi nedostatak novca u budžetima opština zbog ukidanja naknade za gradsko građevinsko zemljište. „Na ovaj način došli smo do toga da imamo ukinutu jednu naknadu, a davanja veća nego dok je ona bila na snazi”, tvrde iz ovog udruženja privrednika.
Izmene metoda za izračunavanje poreske osnovice poreza na imovinu za poslovne subjekte koji ne izražavaju vrednost nepokretnosti u njihovim knjigovodstvenim evidencijama na osnovu fer tržišne vrednosti u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS), stvaraju ogromne probleme u praksi.
Jedan od glavnih parametara za obračun vrednosti imovine sada je zona u kojoj se imovina nalazi, a zone određuje nadležna lokalna samouprava. Iz Unije poslodavaca podsećaju, da su lokalnim samoupravama data ovlašćenja u određivanju zona prilikom utvrđivanja tržišne vrednosti nepokretnosti, ali tvrde da gradovi i opštine nemaju obučene i kvalifikovane ljude za taj posao.
Zoniranja nisu međusobno usklađena među lokalnim samoupravama. Svaka donosi odluku o zoniranju svojih teritorija i već postoje slučajevi u kojima se porez na imovinu za susedne nepokretnosti, koje su na granici između zona u različitim opštinama drastično razlikuje, iako praktično ne postoji razlika u nivou komunalne opremljenosti.
Nisu predviđene korektivne mere u zavisnosti od kvaliteta, odnosno starosti specifične imovine.
U praksi to znači da se poreska osnovica za novu nekretninu i onu koja je stara 70 godina neće uopšte razlikovati.
„Porez na kancelarijski prostor u zgradi koja je izgrađena 1963. godine isti je kao za potpuno novu zgradu. Ranije je Poreska uprava na osnovu fakture po kojoj je kupljen prostor izračunavala visinu poreza na imovinu, a sada grad Beograd taj isti prostor koji je kupljen za 700 evra po metru kvadratnom procenjuje na 2.000 evra, bez obzira da li je reč o kancelariji ili podrumu”, navode primer iz Unije.
Jedan od primera nelogičnog zoniranja je i Pančevo gde je propisano da kvadratni metar u drugoj zoni košta više nego u prvoj.
U Valjevu je, na primer, porez na imovinu uvećan i do 500 odsto. Tako je porez na imovinu za halu površine 1.000 kvadratnih metara izgrađene 1961. godine u 2013. iznosio 180.000 dinara, a u 2014. isti taj porez je 1.033.665 dinara. Objekat je lokalna samouprava procenila 1.200.000 evra, iako je njegova realna tržišna vrednost 100.000 evra.
„Zbog toga što su se zoniranjem bavili nestručni ljudi iz opština, kojima je očigledno bila potrebna obuka pre nego što su se latili tog posla, u Beogradu u nekim oblastima koje pripadaju drugoj zoni, koja bi trebalo da bude najopremljenija, imamo samo izrovane ulice, vodovod i kanalizacija posle svake jače kiše zapušava i plavi imovinu preduzeća, nema daljinskog grejanja, nema detaljnog plana regulacije (detaljni urbanistički plan), nema TV kablovskog signala, nema banke, pošte, marketa. Tako smo u situaciji da u drugu zonu spadaju luksuzni objekti u opštini Novi Beograd, ali i u Marinkovoj bari, najruralnijem delu Beograda.”
Unija poslodavaca Srbije zahteva hitnu izmenu Zakona o porezu na imovinu kako bi se zaustavilo zatvaranje preduzeća, jer ovolike troškove niko ne može da izdrži. Moraju se uvesti korektivni faktori prilikom određivanja tržišnih vrednosti nepokretnosti i nikako se ne sme dozvoliti lokalnim samoupravama da same zoniraju prostor. Država, smatraju, treba da stimuliše realni sektor koji redovno plaća sve svoje obaveze, a ne da ga kažnjava ovakvim štetnim zakonima, tolerišući one u sivoj zoni, poručuju nadležnima iz Unije poslodavaca.
Ministarstvo: Stope poreza po zakonu
Zakonom o porezu na imovinu propisano je da jedinice lokalne samouprave utvrđuju stope poreza, pri čemu ne mogu biti više od zakonom propisanih, ali mogu biti niže, poručuju iz Ministarstva finansija.
Kolike će stope biti određuje skupština lokalne samouprave, kako bi poresko opterećenje na svojoj teritoriji učinila optimalnim sa stanovišta poreskog tereta za obveznike i prihoda iz kojih jedinica lokalne samouprave ostvaruje svoje finansiranje.
Zaključno sa 2013. godinom osnovica poreza na imovinu za nepokretnosti obveznika, koji vodi poslovne knjige, bila je knjigovodstvena vrednost nepokretnosti koja, u najvećem broju slučajeva, nije odražavala stvarnu vrednost nepokretnosti. Ministarstvo smatra da ne bi trebalo porediti poresku osnovicu za 2014. godinu sa lanjskom, već što realnije određivati zone, prosečne cene kvadratnog metra po zonama i poreske stope.
Jedinice lokalne samouprave utvrđuju visinu stope amortizacije za koju se može umanjiti poreska osnovica za nepokretnosti obveznika koji ne vode poslovne knjige. (Politika)
