BEOGRAD – Manji porezi na plate i potpuno umanjenje doprinosa za penzijsko osiguranje za novozaposlene radnike počeće da važe već sledeće nedelje, odlučila je Vlada Srbije usvajajući mere podsticanja novog zapošljavanja. 
Privatnici koji uposle radnika, koji pre toga nije radio šest meseci, narednih godinu dana neće davati ni dinara za doprinose za PIO. Ukoliko je radnik mlađi od 30 i stariji od 45 godina, neće plaćati ni porez na plate, a ukoliko je stariji od 30, a mlađi od 45 godina, na porez će imati popust od 30 odsto.
Primena novih pravila na primeru plate od 35.000 dinara kaže da će poslodavci imati popust od 54,48 do čak 85 odsto troškova zarade koji idu državi. Povod za novu meru je drastičan pad broja zaposlenih u Srbiji tokom poslednje dve godine. Nadležni očekuju da će doprineti novom zapošljavanju, ali i da će motivisati poslodavce da radnike koje drže u „crnoj“ zoni – konačno prijave.
– Od 2009. svakog meseca broj zaposlenih je manji, i to je jedan od najvećih problema sa kojima se Srbija suočava – istakao je premijer Srbije Mirko Cvetković. – Pre mesec dana inicirao sam mere koje bi stimulisale novo zapošljavanje i uputio ih Ministarstvu ekonomije na razradu. Naša očekivanja su da neće biti deficita u budžetu, jer nije reč o smanjenju poreza i doprinosa na postojeće, već nove radnike. Nemamo mogućnosti da idemo na smanjenje poreza i doprinosa koji bi važio za sve zaposlene. Ako ova mera izazove značajnu zaposlenost razmišljamo o povećanju neoporezivog dela plate.
Na „popust“ ne mogu da računaju poslodavci koji su već koristili subvencije preko Agencije za strana ulaganja. Posebna pažnja biće posvećena kontrolnim merama. Poreska uprava, inspekcija rada i Nacionalna služba za zapošljavanje biće zadužene za striktnu kontrolu poslodavaca. Oni koji dobiju subvencije ne smeju da smanjuju broj postojećih radnika, a reper je stanje 31. marta. Novozaposlenim „jeftinijim“ ne smeju da menjaju već angažovane, a postojeći broj može da se smanji samo ako neko odlazi u penziju i u izuzetnim slučajevima.
AKO inspekcija utvrdi da je poslodavac smanjio broj zaposlenih, gubi subvenciju. Moraće da nadoknadi pun iznos poreza i doprinosa, koji su mu pre toga bili umanjeni. Ukoliko to ne uradi u roku od mesec dana, za taj period mu se računa zatezna kamata.
– Tokom poslednjih godinu dana izgubili smo 92.000 radnika – istakao je Nebojša Ćirić, ministar ekonomije. – Ovo vidim, mada će se o tome još razgovarati u Vladi, kao ulazak u sistemske promene. Nikada nije bio ovako pogodan moment poslodavcima da zaposle nove radnike, posebno one iz ranjivih kategorija.
IAKO poslodavci ne plaćaju doprinose za PIO, to ne znači da radnicima ne teče staž – istakao je premijer Cvetković. Ovom merom država nadoknađuje te obaveze.
ANKETA – PRIVREDNICI I STRUČNjACI O USVOJENIM OLAKŠICAMA
Dušan Korunoski, vlasnik „M-Prointeksa“:
– AKO budem imao potrebu za novim radnicima gledaću da zaposlim mlađe od 30 i starije od 50 godina, jer su za njih porezi i doprinosi jeftiniji. Ova mera može da ima negativne efekte i da neko otpusti postojeće radnike, tako da Vlada to mora dobro da administrira. Generalno, naš zahtev je da poslovanje bude trajno jeftinije i država mora da bude jeftinija. Nema te računice koja kaže da 1,1 milion zaposlenih u privredi može da finansira 600.000 onih u javnom sektoru, penzionere i sve nezaposlene.
Milan Knežević, vlasnik „Modusa“:
– OVA mera se odnosi samo na rasterećenje novih zaposlenih, ali ne i postojećih, a mi imamo problem i borimo se sa otpuštanjem ljudi. Moraju se stabilizovati postojeća radna mesta. Mera je loša iz nekoliko razloga. Ona dovodi u neravnopravan položaj i favorizuje one koji su se bavili privrednim kriminalom. Ja, koji sam sve plaćao, plaćam i dalje više, a onaj ko je radio na „crno“ sada može duplo jeftinije da zaposli radnike. Ona remeti i postojeći tempo zapošljavanja.
Dragovan Milićević, ekonomista
– DOBRO je da je napravljen bilo kakav pomak, ali sumnjam da će ova mera dati velike rezultate. Sa njom se zakasnilo i to je trebalo učiniti pre najmanje dve godine. Kriza je već ostavila 400.000 ljudi bez posla. Mnogo firmi se gasi ili su pred stečajem i likvidacijom i malo je onih koji će zbog ove, relativno male uštede, rešiti da zapošljavaju nove radnike. Ova mera će dati veći efekat tek kada se popravi čitava situacija i kada dođe do značajnijeg otvaranja novih preduzeća.
