BANJALUKA – Iako bi stečaj trebalo da omogući da se neko posrnulo preduzeće spasi od propadanja, većina njih nakon okončanja ovog procesa bude likvidirana, dok vrlo mali broj uspije da se reorganizuje i nastavi proces proizvodnje, kažu u Savezu sindikata RS.

Praksa pokazuje da tokom stečajnog postupka preduzeće uspije da namiri svega deset odsto potraživanja, i to prema radnicima, dok većina drugih ostaje kratkih rukava.

Goran Stanković, diplomirani pravnik u Savezu sindikata, kaže da je od 2002. godine, kada je donesen Zakon o stečajnom postupku, u RS pokrenuto oko 500 stečajnih postupaka u preduzećima. Do sada je zaključeno više od 250 stečajnih postupaka, od kojih je u više od 170 preduzeća stečaj završen likvidacijom.

– U svega 80 preduzeća uspješno je završen stečajni postupak, odnosno ta preduzeća su nakon reorganizacije nastavila s radom, u manjem obimu – rekao je Stanković.

Danko Ružičić, član Predsjedništva Saveza sindikata RS i član Komisije Vlade RS za socijalno zbrinjavanja radnika koji su ostali bez posla u stečaju, kaže da je Vlada RS od 2004. godine izdvojila 115 miliona KM za povezivanje staža za 41.187 radnika iz 227 preduzeća. S druge strane, ukupna naplaćena potraživanja iznose svega 13 miliona KM.

medicinska-elektronika- Trenutno 9.736 radnika, u ukupno 91 preduzeću, čeka povezivanje radnog staža, za što je potrebno oko 27 miliona KM. Budžetska stavka za ovu godinu, za socijalno zbrinjavanje, iznosila je 10.200.000 KM, od čega je već utrošeno pet miliona KM. Ostalo je na raspolaganju do kraja godine – rekao je Ružičić.

On je naglasio da bi bez ovog programa Vlade RS samo deset odsto radnika iz preduzeća u stečaju bilo zbrinuto od prodaje stečajne mase.

Kao primjer naveo je tekstilnu i obućarsku industriju, gdje je oko 90 odsto preduzeća otišlo u stečaj, a 12.000 radnika ostalo bez posla. Većina tih firmi nije nastavila s radom ili nisu otpočela s ponovnom proizvodnjom, bar ne pod starim imenom.

U Savezu sindikata ističu da je praksa pokazala da se stečajni postupak ne završi u roku od godinu dana kako je to Zakonom o stečaju predviđeno, nego se odugovlači i do tri godine, što dodatno otežava uspješnost cijelog postupka.

– Ukoliko bi preduzeće, kako to Zakon predviđa, koje je 60 dana nelikvidno, išlo u stečaj, to bi značilo da može otpočeti novu proizvodnju. Međutim, ako to preduzeće nekoliko godina ne radi i ne ispunjava obaveze, i tek onda se pokrene stečajni postupak, šanse da se reorganizuje su veoma male – ističe Ružičić.

S druge strane, stečajni upravnici navode da su neriješeni imovinsko-pravni odnosi i vođenje parnica tokom trajanja stečajnog postupka najčešći razlozi koji onemogućavaju da se proda imovina preduzeća i izmire obaveze.

– Ako se imovina proda na prvoj licitaciji, onda se stečaj može riješiti u roku od godinu dana. Međutim, često se dešava da se jave razne pravne prepreke koje to onemogućavaju, zbog čega se cijeli postupak oduži – pojašnjava Aleksa Nježić, stečajni upravnik.

Vlada RS kupila je, kroz postupak stečaja, imovinu 11 preduzeća iz resora industrije, od kojih je u šest organizovana proizvodnja i zaposleno oko 300 radnika. U oktobru ove godine Vlada RS je kroz stečajni postupak kupila i imovinu preduzeća Fabrika alatnih mašina "Jelšingrad" Banja Luka. Za kupovinu je Vlada RS uložila ukupno 35.080.752 KM.

– Dugoročni plan Vlade nije da zadrži upravljanje ovim preduzećima, već pokretanje proizvodnje, zapošljavanje radnika, pronalaženje strateških partnera i privatizacija novoosnovanih preduzeća – rekla je Aleksandra Vukašinović, portparol Ministarstva industrije, energetike i rudarstva RS.

    Od 294 stečajna postupka, 131 na sudu

    Prema podacima Privredne komore RS, u toku su 294 stečajna postupka, od čega je u 131 slučaju u toku sudski postupak. U posljednje tri godine zaključen je 241 stečaj. Predstečajni postupak vodi se u 38 preduzeća, a u 49 slučajeva u toku su sudski postupci. Revitalizovana su 43 preduzeća, od kojih se deset bavi novom proizvodnjom, a ostali su nastavili sa postojećom proizvodnjom, podaci su PKRS.

    Zavod se vrti u krug

    Urbanistički zavod RS jedan je od rijetkih primjera u praksi u kojem je nakon otvaranja stečaja Viši privredni sud donio odluku o poništavanju toga postupka.

    Igor Kljajić, predsjednik Sindikalne organizacije Zavoda, kaže da se to s ekonomske strane nikako nije moglo dogoditi.

    – Na ročištima za otvaranje stečaja utvrđeno je da je preduzeće nelikvidno i da ne može plaćati obaveze. Međutim, iz nejasnih razloga Sud je poništio stečaj i sad je preduzeće vraćeno u predstečajni postupak, nakon čega će ponovo biti ročište za otvaranje stečaja. Tako smo opet na početku – rekao je Kljajić.

    Stečajni upravnici vode više predmeta

    U Savezu sinidikata ističu da veliki problem u provođenju stečajnih postupaka predstavlja činjenica da pojedini stečajni upravnici vode postupke u nekoliko preduzeća, iako je Zakonom predviđeno da jedan stečajni upravnik vodi jedan stečajni postupak, ili izuzetno dva. Zbog toga postupci traju dugo, iziskuju veće troškove, a postoje manje mogućnosti da radnici naplate svoja potraživanja i da se to preduzeće relativizuje, ističu sindikalci.