BANJALUKA – Republika Srpska prostire se na 25.053 kilometra kvadratna, što čini 49 odsto teritorije BiH, a u njoj, prema procenama, živi oko 1.391.000 stanovnika. Srpska je opasana sa 2.170 kilometara granice, od čega se 1.080 kilometara odnosi na razgraničenje sa Federacijom BiH.

Poljoprivreda (uključujući lov i šumarstvo) predstavlja drugi najveći sektor u privredi Srpske, posle trgovine na malo i veliko. Prema podacima iz Strateškog plana ruralnog razvoja RS, 51,2 odsto zemljišta RS je poljoprivredno ili 1.252.311 hektara. Na šumsko zemljište otpada 40 procenata površine, ili preciznije 1.015.042 hektara. Ukupno obradivog zemljišta je 834.000 hektara ili 83 odsto poljoprivrednog zemljišta. Prema tome, Republika Srpska raspolaže sa 0,89 hektara poljoprivrednog ili 0,64 hektara obradivog zemljišta po stanovniku – oranice, bašte, voćnjaci, vinogradi, livade…

– Od toga se trenutno obrađuje samo oko 0,20 hektara po stanovniku, što pokazuje da je stepen korišćenja ovog prirodnog resursa nizak, sa tendencijom daljeg smanjenja – navodi se u Strateškom planu.

Prema kategorijama iskorišćenosti, najviše zemlje je pod oranicama i baštama, te pašnjacima, livadama, voćnjacima…

Međutim, površina poljoprivrednog zemljišta koje su poljoprivrednici prijavili u Registar gazdinstava u APIF, a na osnovu koga Ministarstvo poljoprivrede daje podsticaje, mnogo je manji. Prema ovim podacima, obradivog poljoprivrednog zemljišta u RS je 229.718 hektar, od čega 187.018 hektara otpada na njive, 543 hektara na bašte i vrtove, te više od 12.000 hektara na voćnjake.

Poljoprivredna proizvodnja je organizovana najvećim delom na individualnim gazdinstvima. Ali, pojedinačno se radi o sitnim gazdinstvima jer im je prosek oko četiri hektara oranica.

Predsednik Udruženja poljoprivrednika RS Vladimir Usorac kaže da je u Srpskoj oko 50.000 hektara zemljišta u privatnom vlasništvu, ne računajući šumsko zemljište. Mada najveći deo zemljišta otpada na njive, Usorac kaže da u ratarstvu nisu najveći zemljoposednici, nego u voćarstu.

To je potvrdio i predsednik Upravnog odbora Udruženja voćara RS Nikola Vukelić. On priznaje da u svom vlasništvu ima 700 hektara zemljišta, na čijem je većem delu zasađeno voće, što ga čini jednim od najvećih voćara i zemljoposednika u regionu.

Međutim, prema nezvaničnim podacima, više privatnog vlasništva od njega ima samo Ribnjak „Saničani“ a.d. Prijedor, koji se prostire na oko 1.300 hektara. Kakao je navedeno na sajtu Banjalučke berze, najviše akcija u preduzeću – 29,6 odsto ima Mirko Risović, a sledi ga njegova sestričina Ivana Domazet sa 19,9 odsto.

Ko je zvanično vlasnik najvećih nekretnina, odnosno zemljišnih parcela u RS nisu hteli da nam otkriju u Poreskoj upravi RS, uz izgovor da se radi o privatnim podacima i da je to, kao nigde u svetu, državna tajna.

U opštinama Prnjavor, Bijeljina, Gradiška, Sokolac, Modriča, Prijedor i Kozarska Dubica do sada je fizičkim licima omogućeno da uzmu poljoprivredno zemljište pod zakup. Prema podacima resornog ministarstva, do sada je u ovom opštinama sklopljeno oko 290 ugovora o zakupu. Zanimljivo je da je najveći zakupac poljoprivrednog zemljišta upravo predsednik Udruženja poljoprivrednika RS Vladimir Usorac. On je zakupio oko 123 hektara državne zemlje u Prnjavoru, za potrebe organske biljne i stočarske proizvodnje. Usoraca ovaj zakup godišnje košta oko 6.000 KM. Od ostalih zakupaca niko ne prelazi iznos od nekoliko desetina hektara zemljišta. Među najvećim zakupcima su Žarko Zec iz Prnjavora, Dragan Stević iz Bijeljine i Dragoljub Hrvaćanin iz Gradiške sa po 45 hektara, Mirko Čupić iz Gradiške sa 42 hektara…

Slično zakupu zemljišta od strane fizičkih lica, pravna lica su uzela pod koncesiju hiljade hektara od RS. Prema podacima Komisije za koncesije RS, do sada je dodeljeno ukupno 30 ugovora o koncesijama iz oblasti poljoprivrede sa isto toliko pravnih subjekata – preduzeća, poljoprivrednih dobara, zemljoradničkih zadruga…

Najveći koncesionar zemljišta je Poljoprivredno dobro „Semberija“ a.d. Bijeljina, koje je 2007. dobilo na korištenje čak 2.612 hektara zemljišta. Najveći akcionar u ovom dobru je Republika Srpska, preko kapitala u Investiciono razvojnoj banci RS, sa 24,7 odsto učešća. Slede Fond Invest nova sa 12,6 odsto, Unikredit banka sa 12 procenata…

Drugi najveći koncesionar poljoprivrednog zemljišta u RS je najveća farma krava na Balkanu, „Farmland“ Nova Topola, koja koristi 2.437 hektara. Prema podacima Banjalučke berze, većinski akcionar je američki of šor „Farmland LLC“ sa 65,01 odsto. Nezvanično, i jedan i drugi „Farmland“ u vlasništvu su biznismena Dragana Vasiljevića. U udelu u vlasništva, slede ga PREF Banjaluka sa 9,28, Fond za restituciju RS sa 4,6 odsto, Cepter fond za 4,07 procenata vlasništva…

Među prvih pet koncesionara je i „Klaonica i prerada mesa“ a.d. Sokolac, kojoj je na raspolaganju više od 635 hektara zemlje. Radi se o porodičnoj firmi porodice Čolović, iz koje je i Mirko Čolović, predsednik Opštinskog odbora SNSD Sokolac i zamenik načelnika ove opštine.

Šesti koncesionar poljoprivrednog zemljišta, po dobijenoj površini, jeste „Popovo polje“ a.d. Trebinje, sa 529 hektara. Zanimljivo je da najveći udeo u kapitalu ovog društva ima pravoslavni manastir Tvrdoš – 24,5 odsto. Kako saznajemo, učešćem u kapitalu ovog preduzeća, manastir sebi obezbeđuje zemljište za proizvodnju vinove loze, a potom i poznatih manastirskih vina.

Jedan od vlasnika konkurentske vinarije „Vukoje“ Zoran Obren Vukoje priznaje da zbog toga „Tvrdoš“ godišnje proizvede više vina od njegove vinarije. Vukoje otkriva da iz vinarija „Vukoje“ godišnje izađe od 100.000 do 120.000 litara vina, sa ukupno 22,5 hektara, od čega je 4,5 hektara u njihovom vlasništvu, a ostalo je koncesija.

Prema nezvaničnim podacima, ovo su dva najveća vinograda u RS. Naime, ni „Vukoje“ ni vinogradi u Tvrdošu, kao ni mnogi manji vinogradari u Hercegovini, nisu u Udruženju vinara i vinogradara RS, pa ih je teško uporediti. Predsednik ovog udruženja Mirko Kukrić objašnjava da su se za sada udružili samo vinogradari sa severa RS. U ovom udruženju najveće vinograde od po četiri hektara u svom vlasništvu imaju Željko Jungić iz Čelinca, bivši generalni direktor Telekoma RS i Tanja Partalo iz Laktaša.

– U Banjalučkoj regiji sada je oko 30 hektara vinograda. Ali, imamo uslove da ih bude 300.000. Od nas zavisi da li ćemo raditi na ovome – zaključuje Kukrić.

Kada je u pitanju zemljište pod šumom, o strukturi vlasništva postoje različiti podaci. Prema poslednjim podacima iz katastra šuma i šumskog zemljišta, koga vodi JP „Šume Srpske“, u državnom je vlasništvu 982.893 hektara šume, ili 77 odsto. Ovom šumom gazduje spomenuto javno preduzeće. U privatnim rukama je 281.965 hektara šuma, bez šumskog zemljišta. Međutim, u Strateškom planu ruralnog razvoja RS navodi se da je pod šumom 1.015.042 hektara, od čega je u državnom vlasništvu 750.532, a u privatnom 264.510 hektara.

Značajne površine predstavlja i neobraslo šumsko zemljište, šibljaci i goleti pogodne za pošumljavanje i površine nepogodne za pošumljavanje i gazdovanje, čija površina iznosi 121.666 hektara. To upućuje na potrebu hitne intervencije, s ciljem obnove šumskog fonda uglavnom u delovima Srpske, s površinama pod šumom manjom od 30 odsto kao što je Istočna Hercegovina.

Koliko je poljoprivrednog zemljišta u poslednjih nekoliko godina postalo građevinsko, niko pouzdano ne zna. U pomenutoj Strategiji, postoje samo procene da je nakon rata 3.000 hektara poljoprivrednog zemljišta trajno izgubljeno pretvaranjem u drugu namenu. Pretpostavke govore da je najveći deo ovog zemljišta postalo građevinsko. U prilog tome ide i podatak da je iz godine u godinu rastao broj radnika u građevini. Prema podacima Zavoda za statistiku RS, broj od oko 12.000 radnika iz 2001. godine, za osam godina popeo na više od 15.000.

Međutim, u izveštaju o radu Ministarstva za prostorno uređenje građevinarstvo i ekologiju za 2010. nema baš mnogo pohvala na račun građevinskih firmi.

– Samo mali broj većih preduzeća uspeva ugrabiti značajne poslove i obezbediti kontinuitet u radu. U ovom momentu teško da bi se moglo reći da imamo građevinsko preduzeće koje može samostalno izvršiti kompleksne radove – kaže se u izveštaju.