BEOGRAD – Održavanje finansijske stabilnosti biće prvi zadatak nove vlade Srbije, ali ne kroz novo zaduživanje, već putem održivih reformi, najavljuje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i član Nacionalnog saveta za privredni oporavak Srbije, Dragan Đuričin.

"Nova vlada koja dolazi, nasleđuje preko pet odsto budžetskog deficita i oko 1,5 odsto trgovinskog deficita, sa naraslim dugom koji je prevazišao 60 odsto bruto domaćeg proizvoda i novim obavezama servisiranja duga", rekao je Đuričin u intervjuu Tanjugu.

Prema njegovom mišljenju, perspektiva permanentnog zaduživanja, kome su pribegavale prethodne vlade, neodrživa je i politički neprihvatljiva.

Neprihvatljivo je, kako kaže, i da "jedna generacija troši perspektivu generacije koja sledi, zadužujući se zbog svojih neadekvatnih politika".

Takođe, nije logično, primećuje Đuričin, da u okviru iste generacije oni koji štede kroz inflaciju gube svoju štednju, a da dobijaju oni koji troše, i to praktično nezarađeno. "U tom smislu, prvi reformski korak je vezan za smanjivanje ‘auto gepa’, odnosno nedovoljnog nivoa ekonomske aktivnosti, koji se manifestuje rastom ekonomskog rizika, rastom nezaposlenosti i smanjenjem stepena uposlenosti onih koji su inače zaposleni", objašnjava sagovornik Tanjuga.

On smatra da država mora pronaći mere za podizanje ekonomije i to pre svega preko grana koje se nalaze u državnom vlasništvu ili onih gde država može relativno lako ući u vlasništvo.

"Na kraju, dolaze mere koje su dugoročne i koje treba da stave Srbiju na putanju održivog razvoja kroz razvoj nove industrije, odnosno uključivanje Srbije u razvoj evropskih tehnoloških platformi, onih grana koje predstavljaju perspektivu konkurentske pozicije", rekao je Đuričin.

Sva tri procesa – finansijska konsolidacija, anuliranje ‘auto gepa’, i razvoj novih industrija, kako precizira, kreću istovremeno, ali je spektar i karakter mera različit.

Sagovornik Tanjuga isitče da sve te mere moraju biti sinhronizovane i fokusirane ka jednom jedinom cilju – a to je održiv ekonomski razvoj.

Đuričin, takođe, kaže da "nije sve crno", i da je u prethodnom periodu, po njegovom mišljenju, čak došlo do "neočekivanih poboljšanja bez jačih strukturnih reformi", što znači da su vlada i Narodna banka Srbije dosta disciplinovano vodile politike.

"Mi imamo za prethodnu godinu gotovo neverovatne podatke, da je inflacija negde preko četiri odsto, stopa rasta preko tri odsto, i da je nezaposlenost malo porasla s obzirom na ovaj nivo privredne aktivnosti", naveo je on dodajući, međutim, da se ne treba zavaravati da je takvo stanje održivo.

Nivo stranih direktnih ulaganja, koje iznosi nešto više od 600 miliona evra, nedovoljan je, jer Srbiji treba za održiv ekonomski razvoj godišnje 2,5 do četiri milijarde evra investicija, procenjuje član Nacionalnog saveta za privredni oporavak.

"Intenzivniji ekonomski razvoj neophodan je kroz investicije, kako bi se privreda iz stanja tranzicione recesije prebacila u stanje održivog ekonomskog razvoja", kaže Đuričin i predočava da je upravo put reformi "način da se ‘reenergizuju’ ekonomski tokovi i da se poveća zaposlenost".

Prema njegovim rečima, Vlada mora da vodi računa pre svega o relevantnim društvenim grupama, a ne samo o zaposlenima i penzionerima, jer, kako dodaje, najrelevantnija grupa, uz preduzetnike, su nezaposleni.

"A o njima vlada ne može da stigne da brine, s obzirom da se bavi pre svega onima koji su sada socijalni prioriteti, obično pokriveni i određenim političkim partijama".

Poslednji veoma ozbiljan pokazatelj ekonomskog stanja je, kako primećuje, "nivo neperformansnih kredita, odnosno kredita koji se ne servisiraju, i koji je zvanično preko 20 odsto a nezvanično možda i više, što je jako opasno, jer govori o ranjivosti bankarskog sistema".

Ima uporišta na koje se nova vlada može osloniti, kaže on, ali upozorava da se ne treba zavaravati da je situacija održiva i da će stvari ići same od sebe, da će nevidljiva ruka tržišta rešiti sve probleme u narednom periodu.

"Realna dijagnoza stanja i adekvatne mere daće narodu optimizam da radi marljivo i da svako da svoj doprinos da na kraju dana izađemo iz ‘tunela’ koji se zove strukturna kriza", zaključio je Đuričin.