Analize i intervjui

Nedavni dramatični pad akcija na berzama širom sveta predstavlja odgovor na kombinaciju dva faktora – ekonomskog fundamentalizma i mera koje su osmislili političari. Stope ekonomskog rasta u Sjedinjenim Državama i Evropi niske su, čak niže nego što se očekivalo, zbog čega preti opasnost od velikih potresa.

Ekonomska situacija u BiH je vrlo dramatična, čemu su doprinijele vlasti koje su neposredno pred izbijanje svjetske ekonomske krize stvorile pretpostavke da se njeni efekti u BiH povećaju, istakao je Rajko Tomaš, profesor Ekonomskog fakulteta u Banjaluci.

Evropa ponavlja greške iz dvadesetih godina, sve nadajući se da će ovog puta izbeći još jednu Veliku depresiju – i svetski rat

Više od 70 odsto poslova u izgradnji autoputa prema Doboju radiće domaća operativa i biće iskorišteni domaći materijali, rekao je Nedeljko Čubrilović, ministar saobraćaja i veza RS.

BANJALUKA – Garantni fond RS je svojim garancijama značajno pojeftinio bankarske kredite za privrednike, poljoprivrednike i početni biznis, jer su banke na taj način smanjile rizik za povrat plasiranih sredstva, istakao je Mladen Kovačević, direktor tog fonda..

Svako previranje na finansijskom tržištu, koje ometa sadašnji globalni oporavak, neizbježno bi uticalo i na BiH. Ispaštao bi izvoz, pogoršala bi se mogućnost za ulaganja, a to bi dovelo i do zastoja u kreiranju novih radnih mjesta. BiH se ne može u potpunosti zaštititi od negativnih posljedica globalne recesije ili previranja na tržištu, ali može

Kontinentalna Evropa je rob deluzija[1]. Da je neki prosečan lider evrozone, neki predsednik narodne banke, ili predsednik neke komercijalne banke evrozone običan građanin, već odavno bi mu bila postavljena dijagnoza da je beznadežno poremećen, i bio bi strpan u ludnicu. Ali, da je običan građanin, taj bi bio i manje opasan.

U posljednjoj redovitoj kolumni za The New York Times nobelovac Pol Krugman govori o zastranjivanju politike i stavljanju pravog problema u drugi plan. Kao i u svojim prijašnjim kolumnama, Krugman ističe ključnu ulogu stvaranja novih radnih mjesta bez kojih nema napretka ekonomije. Smatra takođe kako je važnije hitno djelovanje od teoretizovanja o važnosti dugoročne fiskalne

Koga zmija ujede i guštera se plaši. Gušter nije sigurno, ali se još ne zna ni kolika je zmija, a Srbija već danima raspravlja o novoj krizi. Ovog puta dužničkoj, koja istovremeno trese Ameriku i ozbiljno drma Italiju i Španiju. Prosječan građanin o njoj i njenim eventualnim posljedicama zapravo ne smije ni da razmišlja, jer

Nad svjetskim finansijskim tržištem se nadvijaju mnogi oblaci: samo još AA+ za Sjedinjene Američke Države, sve manje povjerenja u Italiju… Tržište se ponaša kao histerična žena – ali ima i niz dobrih razloga za strah