BANJALUKA – Nekvalitetni krediti u BiH na kraju trećeg kvartala ove godine iznosili su 1,83 milijardi maraka i u odnosu na isti period prošle godine veći su za oko 580 miliona KM, pokazuju podaci Centralne banke BiH. 
Nekvalitetni krediti u ovom periodu iznosili su 12,6 odsto od ukupno odobrenih kredita u BiH.
– U poređenju sa istim periodom 2010. godine, kada su nekvalitetni krediti iznosili 1,25 milijardi KM ili 9,2 odsto od ukupno odobrenih kredita, vidimo da je taj udio povećan. Podaci pokazuju da je za godinu došlo do povećanja nekvalitetnih kredita za oko 580 miliona KM – kazali su u Centralnoj banci.
Ukupno odobreni krediti na kraju septembra ove godine iznosili su 14,51 milijardu KM, dok su u istom periodu 2010. godine iznosili 13,64 milijarde KM.
U Centralnoj banci ističu da rast nekvalitetnih kredita može imati negativan uticaj na likvidnost bankarskog sektora u BiH, ali da treba imati u vidu i strukturu kredita.
– Povećanje nekvalitetnih kredita u dugoročnim kreditima ne bi trebalo značajno da utiče na likvidnost bankarskog sektora, dok povećanje nekvalitetnih kredita u kratkoročnim kreditima može uticati, ali je njihovo učešće u nekvalitetnim kreditima manje – naglasili su u Centralnoj banci BiH.
Ekonomski analitičar Zoran Pavlović kaže da je povećanje nekvalitetnih kredita alarmantan podatak, iako oni u ukupnim kreditima još uvijek nemaju veliko učešće.
– Činjenica da je došlo do povećanja iznosa kredita koji se ne vraćaju na vrijeme u BiH nije neočekivana, posebno ako se ima u vidu sveopšta kriza koja se dešava u svijetu, pa samim tim i kod nas. Ovaj porast je zabrinjavajući prije svega za poslovne banke, a mnogo manje za štediše, jer je mehanizam zaštite ljudi koji štede i drže novac u bankama dosta dobro dizajniran kroz agencije za bankarstvo. Tako da, ako dođe do nekvalitetnog kredita banka je obavezna da iz svojih sredstava obezbijedi kompletan iznos kredita – kazao je Pavlović.
Pavlović je istakao da je nelikvidnost, koja trenutno vlada na tržištu, pogodila sve poslovne subjekte i da je neophodno iznaći način da se taj problem prevaziđe.
– U situaciji kao što je sada, kada nema novih investicija i dotoka svježeg kapitala, mora se tražiti mogućnost reprograma ili iznalaženja drugih načina pomoći subjektima koji bi sa nekim povoljnijim kreditnim aranžmanima mogli da nastave svoj rad i tako sačuvaju radna mjesta – kazao je Pavlović.
