BEOGRAD – Poslodavci u Srbiji opterećeni su brojnim parafiskalnim nametima, pa bi njihovo smanjivanje, uvođenje reda i stvaranje predvidljivosti poslovanja u velikoj meri olakšalo funkcionisanje, rečeno je na predstavljanju rezultata "Istraživanja troškova poslovanja preduzetnika, malih i srednjih preduzeća vezanih za primenu zakonskih propisa u Srbiji".
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je na skupu da poslodavci podržavaju svako rešenje koje je u interesu države i koje podstiče napredak privrede.
Kako je kazao, veliki problem predstavljaju parafiksalni nameti, odnosno porezi koje poslodavci plaćaju, a nisu sigurni šta tačno plaćaju.
Atanacković je naveo da su poslodavci u Srbiji suočeni sa postojanjem 500 parafiskalnih nameta i da se teško bore sa njima.
On je kao primer naveo da neka preduzeća 100.000 dinara izdvajaju za odnošenje smeća, a da se takva usluga ne realizuje u praksi, kao i da plaćaju kazne u sličnom iznosu za vozilo koje je parkirano na trotoaru, a neispravno je.
"Vrlo često plaćamo nešto što nema logike", rekao je Atanacković ističući da je važno boriti se protiv sive ekonomije.
Koordinator Medunarodne organizacije rada (MOR) za Srbiju Jovan Protić ukazao je da je važno poštovanje konvencija i da se uspostavi dobar ambijent za poslovanje i ista pravila igre za sve.
Kako je kazao, ima prostora za unapređenje stanja kada su u pitanju uslovi poslovanja.
Poslodavci ističu da su parafiskalni nameti samo jedan od primera u poslovanju koji ne doprinosi predvidljivosti poreskog sistema upravo zbog postojanja velikog broja nameta.
Kažu i da je važno uvođenje reda/sistematičnosti u sistemu parafiskalnih nameta.
Takođe navode da je sektor MSP jedinstven kada je u pitanju utvrđivanje iznosa poreza, odnosno nužno je utvrditi samo stvarne potrebe, kao i objektivne mogućnosti učesnika u privrednom poslovanju.
Izdvajanja koja opterećuju privredne subjekte, a time i poslodavce su pre svega vanporeska davanja, odnosno parafiskalni nameti koji najčešće i ne predstavljaju prihod budžeta Srbije, navodi se u zaključku istraživanja.
Istrazivanje koje je sprovela Unija poslodavaca Srbije među preduzetnicima malih i srednjih preduzeća pokazalo je da 35 odsto poslodavaca navodi da se parafiskalni nameti uglavnom brzo i neuhvatljivo menjaju za firme, 32 odsto je dalo negativan odgovor na to pitanje, a 29 odsto se izjasnilo da se ti nameti menjaju brzo.
Oko 34 odsto poslodavaca reklo je da očekuje reforme u oblasti parafikslanih nameta, 30 odsto je reklo da to uglavnom očekuje, 25 odsto "uglavnom ne očekuje", a 10 odsto je navelo to ne očekuje.
Skoro 40 odsto ispitanih kaže da ih parafikasni nameti odvraćaju od investicija.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin rekao je da država kroz izmene radnog zakonodavstva nastojala da smanji broj nameta i papira i učini poslovanje u Srbiji predvidljivim i jednostavnijim.
On je dodao da postoje stvari na koje država ne može da utiče, ali da može da omogući predvidljivost tamo gde ona odlučuje – poreskoj politici, radnom zakonodavstvu, odnosu prema malim i srednjim preduzećima, ali više u odnosu prema privatnom sektoru.
"Sve smo uradili da izjednačimo u obavezama javni i privatni sektor", rekao je Vulin dodajući da je država pokazala rebalansom budžeta prošle godine da može da se uštedi.
Kako je kazao, uštedeće se i ove godine, odnosno nastojaće se i raditi na smanjivanju troškova.
Dodao je da se mora voditi računa o tome u kakvom sistemu živimo, kakva su socijalna davanja i koliko ljudi očekuje pomoć od države.
"Moramo učiniti sve što možemo da privreda bude rasterećenija", rekao je ministar Vulin dodajući da je neophodno uvažiti savete i stavove struke.
On je kazao da se ne može teret krize prebacivati na privredu jer ona to ne može da izdrži.
"Moramo gledati celu sliku i odnos prema socijali i prema zaposlenima, sindikatu, poslodavcu, odnos prema državi, prema lokalnoj samoupravi, i samo tako ćemo doći do održivog rešenja", poručio je Vulin.
On je podsetio na to da je proteklog meseca zahvaljujući aktivnostima i kontrolama inspekcije rada veliki broj radnika iz sive zone preveden u legalne tokove rada.
Kako je kazao, 826 radnika je zatečeno da radi "na crno", pa je rešenjem inspekcije rada naloženo da se 396 njih odmah zaposli.
Vulin je naveo da su kontrole posebno bile pojačane u kockarnicama i pekarama. (Agencije)
