Analize i intervjui

Model po kome posluju banke u Srbiji (i Rumuniji) neodrživ je, i to svi znaju, ali se ovaj problem mora rešavati postupno. To je kratka dijagnoza iz nedavnog intervjua Mareka Belke, direktora evropskog odeljenja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Ono što po Belki svi znaju, samo je za Srbiju tajna.

Džozef Stiglic, američki nobelovac, ima veoma bogatu radnu biografiju. Radio je u administraciji Bila Klintona, bio je na čelu ekonomskog tima konsultanata predsednika SAD, radio je kao zamenik predsednika Svetske banke, a 2001. godine dobio je Nobelovu nagradu za ekonomiju. Od juna ove godine Stiglic je na čelu komisije eksperata za reformu međunarodnog finansijskog sistema

Veliki deo debate o tome kako se odnositi prema ekonomskoj krizi se usredsredio na jedan jedini pojam: normiranje. Lako je i razumeti zašto. Loše ponašanje niza poslovnih krugova nas je bacila u ovu pogibelj – tako da je očigledno da je način da se izbegne buduća ekonomska propast stvaranje i energična primena novih pravila koja

Otkud toliko dugova u anglosaksonskom svetu? Bankari i oni koji regulišu finansijsko tržište znaju da to – što su dozvolili da pozajmljivanje nabuja do tog stepena da SAD sada duguju proporcionalno daleko više nego na početku Velike Depresije – nije ni u čijem dugoročnom interesu.

Nedavni samit Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) i BRIK (Brazil, Rusija, Indija, Kina) “Financial Times” je nazvao „jekaterinburškim prelomom“ i „krajem vojno-finansijske hegemonije Sjedinjenih Država“.

Pobuna nejednakosti potresa čitav svet – od Moskve do Helsinkija, od Londona do Vašingtona, od Berlina do Buenos Airesa. Na Internetu nalazimo stranice koje pozivaju na paljenje ili vešanje bankara. Svetski finansijski centar u Londonu savetuje firmama da nagovore svoje radnike da se više ne šetaju u odelima i s kravatom da bi izbegli rizik.

BEOGRAD – Kreatori ekonomske politike boluju od sindroma arogancije i nojeve glave u pesku. Oni se ogledaju ne samo u tome što se „cunami“ svetske ekonomske krize nipodaštavao ili čak toliko obesmišljavao da su pojedini visoko pozicionirani vladini zvaničnici u toj krizi videli značajnu priliku za masivniji priliv novih stranih greenfield investicija i bum srpske

BEOGRAD – Institut za sociološka istraživanja pri Filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta sproveo je u novembru 2003. jednu od retkih anketa reprezentativnog uzorka odraslog stanovništva Srbije (ali bez Kosova i Metohije) u koju su uključena i pitanja o stavovima prema privatizaciji.

Federacija BiH bez finansijske pomoći međunarodnih finansijskih institucija neće moći plaćati račune, zbog čega je neophodno da ispuni uslove iz stendbaj aranžmana za dobijanje sredstava Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Verovatno nijedna tema toliko ne zaokuplja pažnju javnosti u Srbiji kao problem aktuelne privatizacije. Međutim, spremajući podatke za ovaj rad i tražeći sve raspoložive informacije došao sam do zaključka da, sem novinskih članaka, pažnja stručne javnosti uglavnom se ne odnosi na ovaj veoma aktuelan i po svim pokazateljima veoma bolan problem.